четвртак, 17. децембар 2015.

Извод из књиге бесмртних: 80 година од рођења Данила Киша

Програмом симболичног назива „Извод из књиге бесмртних“ Подружница Друштва за српски језик и књижевност Србије за Подунавски округ и Регионални центар за професионални развој запослених у образовању Смедерево обележили су 80 година од рођења Данила Киша. 
Осамдесетак професора српског језика и књижевности, као и бројни средњошколци, имали су част и задовољство да им о Данилу Кишу, том разбарушеном боему који је подједнако добро умео да свира гитару, да ужива у помало самоубилачкој пушачкој страсти и да у свом поетичком дискурсу прозне структуре тематизује историјске и цивилизацијске теме кроз чудесни спој документарног и имагинарног, беседи проф. др
Александар Јерков, предавач на Филолошком факултету Универзитета у Београду, врхунски књижевни критичар и директор Универзитетске библиотеке “Светозар Марковић“, иначе један од највећих проучавалаца Киша и кишовског у књижевности. Говорећи о вредностима књижевног дела, професор Јерков је својим надахнутим и уметнички обликованим предавањем заправо дао одговор на питање зашто нам је Киш потребан данас. Вешто и зналачки, у заносу који је узрокован и личном одушевљеношћу овим постмодернистичким писцем српске књижевности, професор Јерков је повео присутне својом беседом на сусрет са Кишовим животом и стваралаштвом. Пред слушаоцима омађијаним професоровим надахнућем лагано је оживљавао лик и дело Данила Киша… 
Последњи југословенски писац, један од највећих у свом веку, глорификовани добитник бројних међународних и домаћих награда који је уједно и оспораван смишљеним интригама политичких неистомишљеника. Онај којег су оптуживали и да је националиста и да је глобалиста, онај којег је присвајало више нација, а који је сам себе називао етнографском реткошћу, онај који је привид спокоја нашао у иностранству тврдећи да не болује од носталгије. Ерудита интелектуалистичких рефлексија, есејиста, преводилац, приповедач и романсијер који је рат, несрећно раздвајање са оцем страдалим у логору, смрт мајке, фашистичку и комунистичку идеологију пројектовао на своје стваралаштво славећи аутсајдера као јунака свог доба, заокупљен вечно проблемом форме, „форме која би могла учинити немогуће, да изнесе Дело изван домашаја мрака и таштине и да га пребаци преко Лете заборава“. 
Повезујући Кишово време са актуелним тренутком у којем нема више писаца такве снаге и квалитета, професор Јерков се у беседи дотакао и његових књига. Искрсавала су редом пред професорима и ученицима Кишова дела која плене снагом и лепотом стила, густином израза, политичком страшћу, приповетке које су и истовремено кристално јасне и недокучиве у својој мистериозности – „Мансарда“ у којој је „горки талог искуства“ и пишчев покушај да се, како каже, „нађе нека првобитна чистота, каткад у свету детињства, каткад у себи самом“, роман „Башта, пепео“ у којем је „скоро фројдовски проблем, отац који представља краља у односу на дете“, лирски „Рани јади“ који су „приче сачињене од призора из детињства“, „Пешчаник“, који је „у целини егзегеза једног аутентичног очевог писма“, затим „Гробница за Бориса Давидовича“ у којој је Киш опседнут искуствима из детињства, холокаустом, нестанком оца, тешким успоменама на рат, али и комунистичким концентрационим логорима, „Енциклопедија мртвих“, књига о љубави и смрти у којој су ерос и танатос, стално присутни у Кишовој прози, нашли коначно уобличење. Уз сету и тиху патњу на крају се наметнуо закључак да је српска и светска књижевност много изгубила Кишовим прераним одласком – Киш нам треба и данас као хлеб насушни у овом времену искривљених моралних вредности и погрешних схватања.

Други део програма „Извод из књиге бесмртних“ био је уметнички перформанс „За децу и осетљиве“, инспирисан Кишовим „Раним јадима“, који су извели чланови секције „Свет речи“ Гимназије у Великој Плани. Ово је уједно била и афирмација ове необичне секције која, искачући из строгих оквира литерарних, драмских и рецитаторских ваннаставних активности ученика, ове године слави десет година постојања. Из редова „Света речи“ изникли су многи глумци, професори књижевности, беседници и писци, на које је у гимназијским данима креативност и љубав према књижевности пренела професорка Јелена Златкова, идејни творац перформанса посвећеног Кишу.
Кроз перфектни спој визуелних средстава (кратких филмова и фотографија), нарације, драмске адаптације Кишових кратких прича о детињству и развијен осећај талентованих плањанских гимназијалаца за кишовску естетску суштину, васкрсавали су пред публиком у Регионалном центру дечак Андреас Сам, његов отац Едуард Сам, мајка Марија, сестра Ана, госпођица Риго, Јулија, другови… Сви крхки, уништени или преображени, тумарали су по прошлости, лутали расплинути по сећањима, по успоменама које опседају толико да постају непрозирне и никад до краја одгонетнуте.

Програм „Извод из књиге бесмртних“ завршен је уручивањем награда најбољим ученицима на литерарном и мултимедијалном конкурсу који су Подружница Подунавског округа и Регионални центар за професионални развој запослених у образовању Смедерево расписали поводом обележавања важних годишњица у српској књижевности – 80 година од рођења Данила Киша, 100 година од рођења Бранка Ћопића и 160 година од рођења Стевана Сремца. 


Мр Боривоје Јаношевић, директор Регионалног центра и Миљана Кравић, председница Подружнице Подунавског округа, уручили су дипломе и књиге најуспешнијим основцима и средњошколцима, као и похвалнице наставницима који су омладину и мотивисали за учешће на конкурсу усмеравајући тако њен креативни потенцијал у правом смеру. Уз аплаузе и осмехе прочитани су најбољи литерарни радови и одгледани најбољи ученички филмови, а дечја срца и душе наставника су још једном били испуњени поносом због успеха који је афирмисан на најлепши начин.

 




Тиме је спуштена завеса на овогодишње активности Подружнице Подунавског округа, струковног удружења наставника српског језика и књижевности, које већ трећу годину у сарадњи са Регионалним центром организује разноврсне облике стручних усавршавања, осмишљава културно-уметничке програме померајући границе у образовно-васпитној и културној делатности Смедерева, Подунавског округа и Србије.