Иновативношћу у мору других обука за стручно усавршавање
наставника, одличном концепцијом, зналачки и надахнуто презентованим садржајима
семинар ,,Поезија и музика (подударности и укрштања)” је у суботу, 13. децембра
2025. године одушевио преко педесет наставника српског језика и књижевности
основних и средњих школа Смедерева, Смедеревске Паланке и Велике Плане
заслуживши са правом високе оцене и многобројне похвале.
Проф. др Мина Ђурић, предавач на Филолошком факултету Универзитета
у Београду, истраживач компаративног
проучавања
поетичких карактеристика српске књижевности, српске, јужнословенских,
словенских
и светске
књижевности
20. и 21. века у интердисциплинарним и интермедијалним приступима, учесник бројних пројеката, члан значајних славистичких и
србистичких институција и уредништва многих научних часописа, и мр Растко
Јевтовић, књижевник, глумац, новинар, професор српског језика и књижевности у
Петој београдској гимназији, где предводи најактивнију средњошколску драмску секцију Београда, и покретач
,,књижевничке” рок-групе ,,Ораси” која спаја музику, књижевност и драмску
уметност, очарали су учеснике обуке својим компетенцијама и сликовитим описивањем
корелација између музике и поезије предочивши им како да употпуне наставну
праксу новим методичким приступима и своје ученике подстакну да дубље поимају
чудесне интердисциплинарне споне, доживљавају поезију и стварају и сами
мелодије и композиције од песама.
Након што је похвалила многе прошле активности
наставника Подунавског округа,
реализоване кроз интермедијални приступ, проф. др
Мина Ђурић је беседила о писцима из школског програма као музичкој публици појашњавајући
шта су слушали и о чему су проматрали када је музика у питању они које читају
наши ученици. Иако су се музичке
институције у нашој земљи развијале касније у односу на филолошке, многи писци 20.
века су путовањима или на различитим окупљањима имали прилику да доживе музику
– фасцинантно је било богато музичко образовање писаца попут Богдана Поповића,
Јована Дучића, Алексе Шантића, Јелене Димитријевић, Јована Скерлића, Милутина
Бојића, Момчила Настасијевића, Растка Петровића, Милорада Павића, Горана
Петровића и других који су у своја књижевна дела уткали и дубоко разумевање
музике интегришући примере из различитих музичких традиција и користећи ритмове
музике света да би приказали ритам матерње мелодије.
Говорећи о музичком репертоару дела
литерарних стваралаца у настави, проф. др Мина Ђурић је навела примере музичких
интервала, понављања, прекомерне секунде, каденце и других музичких појава у делима
српске књижевности дајући и компаративна појашњења са делима писаца из других
књижевности.
Такође, проф. Ђурић је сагледала синректизам у различитим књижевним
жанровима народне књижевности где су музички елементи нераскидиво повезани са
делом, посебно скрећући пажњу на мелодије успаванки, обредних песама, бугарштица
и десетерачких епских песама.
Обуку је употпунила својим бескрајним талентима – у магичном споју
казивања, певања и свирања појаснила је концепт трансмузикализације који се
може користити у настави за проучавање књижевних дела и стварање нових димензија
анализе и интерпретације књижевности кроз музичке и перформативне аспекте попут
вокално-инструменталних изведби.
Чак и кад нам се чини да су паралеле између двеју уметности и импровизација
у делима српских писаца сасвим случајне, код Павића, Настасијевића, Ракића,
Исидоре Секулић, Горана Петровића, Андрића, Црњанског, Дучића и оних писаца
чије се стваралаштво заснива на народној лирској традицији, попут Бранка Радичевића,
нераздвојиве су и снажне нити музике и књижевности, а иста карактеристика се
запажа и у народним епским и лирским књижевним врстама.
Постоји дубока вредност у интермедијалним конотацијама књижевности
и музике, те је потребно декодирање – огроман је значај наставника у мотивисању
ученика да открију корелативне тајне и корачају интердисциплинарним путевима у
доживљавању и проучавању књижевних дела.
Користећи своја богата искуства из наставне праксе и вишегодишњег
успешног рада са гимназијалцима у драмској секцији, као и тумачења Ратомира
Ралета Дамјановића, писца и најпознатијег српског казивача поезије у 20. веку,
у другом делу обуке мр Растко Јевтовић је
показао наставницима како приступити разумевању текста и књижевно-говорној
анализи као основи тумачења и транспоновања уметничког текста кроз говорни
облик. Текст, који је сам по себи апстрактан, казивачка уметност преображава у
чулност и стога је пресудна за поимање лирског текста – казивач, премда не може
да импровизује са текстом, користи глас као инструмент и сопствени доживљај, те
прави ново уметничко дело, тако да се рецитовање с правом може дефинисати као
стваралачки чин.
Доказујући да је пут од текстуалног до музичког уобличавања песме
преко њеног казивања, мр Растко Јевтовић је дао конкретне смернице и сугестије
наставницима како да у раду са ученицима примене нова знања и ближе их упознао
са свим сегментима казивања уметничких текстова у настави – од анализе и
тумачења који су основа разумевања текста, преко саживљавања, покушаја да
ученик направи спој текста са својим емотивним и животним иксуством, говорне
поставке текста, до уочавања акустичких фигура чије вредности нису забележене у
тексту, интензитета, динамике, темпа, варијација у наглашавању, гласовног
подвлачења, различитих врста интонације, тонских падова и успона, говорног
контраста, емоционалне градације, неочекиваних гласовних обрта, паузе и
логичког акцента.
Интерактивној атмосфери допринели су учесници обуке који су,
заједно са Растком Јевтовићем, казивали песме ,,Међу јавом и мед сном”,
,,Серената”, ,,Santa Maria della Salute”,
,,Плава гробница”, ,,Човек пева после рата”, ,,Научите пјесан” и друге.
„Музикализација поезије” била
је последња деоница данашњег величанственог семинара који ће, по изванредној
атмосфери и топлим утисцима остати свим учесницима у дугом сећању. Заједно са
бубњаром Владимиром Ђекићем, мр Растко Јевтовић је извео неколико песама своје
музичке групе ,,Ораси” која, темељећи свој рад на концепту да у свакој лирској
песми постоји мелодија, више од две деценије изводи у поп и рок аранжману стихове
највећих српских и словенских песника и тиме популаризује корелације музике и
књижевности међу млађим нараштајима.
Да је казивање поезије мост до музичког
облика, мр Растко Јевтовић је потврдио наставницима најпре казујући песме, а
потом их музички изводећи – Регионалним центром Смедерево су одјекивали звуци
гитаре и стихова песама ,,Младост” Милутина Бојића, ,,Одјекивање” Васка Попе,
,,Ивицом Поовог Гаврана” Растка Петровића, ,,Записи о црном Владимиру” Стевана
Раичковића, ,,Црни јамб сна” Бранка Миљковића, ,,Сутон” Момчила Настасијевића,
,,Ave Maris stella” Ивана В. Лалића и „Треба поново наћи наду”
Миодрага Павловића.
Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ и
Регионални центар за професионални развој запослених у образовању Смедерево,
организатори данашње обуке, искрено се захваљују реализаторима проф. др Мини
Ђурић и мр Растку Јевтовићу на сарадњи и неописивом задовољству свих учесника
обуке којем су допринели својим инспиративним и виртуозним приступом.
Стога препоручујемо семинар ,,Поезија и музика (подударности и
укрштања)”, чија је прва реализација у Смедереву обележена успехом, радошћу
сусретања и задивљујућим утисцима, колегама
из других општина и градова као обуку изузетног квалитета – сем поспешивања
наставничких компетенција доживећете лепоту интермедијалног склада књижевности
и музике, што је драгоцено.
