У оквиру програма 93. Вуковог сабора, који је одржан од 14. до 20. септембра 2026. године у Лозници и Тршићу, приређено је више програма посвећених српском језику, књижевности и култури.
У суботу, 19. септембра, у Музеју језика и писма у Тршићу отворена је изложба „Шапат воденичког точка” која је продукт рада полазника Школе историје српског језика у Тршићу 2025. године. Проф. др Исидора Бјелаковић, истакнути представник Матице српске, отворила је изложбу коју су поред ње уредили академик Милосав Тешић, проф. др Александар Милановић, мср Ана Чугуровић и мср Бранислав Веселиновић.
Истога дана у Научно-образовно културном центру „Вук Караџић” одржан је округли сто поводом 200 година од првог издања Вукове „Данице”, српског народног илустрованог календара (1826–2026). О овом значајном јубилеју, који је, уз обележавање 200 година од оснивања Матице српске, најстарије књижевне, културне и научне институције српског народа, био централна тема 93. Вуковог сабора, говорили су представници Вукове задужбине проф. др Бошко Сувајџић и др Бранко Златковић, а поред њих и проф. др Александар Милановић, проф. др Исидора Бјелаковић и др Весна Марјановић.
На округлом столу учесници су, кроз различите перспективе и корелативне споне области језика, књижевности, фолклора и културе, истакли важност одржавања традиције издавања часописа ,,Даница” и прилагођеног издања за најмлађе ,,Даница за младе” коју са успехом наставља Вукова задужбина негујући српску националну културу, фолклор и везу између матице и дијаспоре.
У даљем наставку програма 93. Вуковог сабора представљена је књига „Задужбинарство код Срба” Славка Вејиновића, некадашњег дугогодишњег управника Вукове задужбине и актуелног главног и одговорног уредника листа „Задужбина”. О књизи, која је резултат преданог истраживачког рада и синтетички, целовито и прегледно представља српске задужбине од средњег века до данас, поред аутора говорили су проф. др Бошко Сувајџић и др Бранко Златковић. Наглашена је драгоценост овог дела које задужбинарство и приложништво приказује кроз нераскидиву везу појединца и друштва, као битну карактеристику српског националног бића.
Округлом столу и промоцији књиги присуствовала је група младих слависта који су били учесници 56. Научног састанка слависта у Вукове дане чији су се програми претходних дана реализовали у Тршићу.
На завршној свечаности 93. Вуковог сабора, одржаној у недељу, 20. септембра на Саборишту у Тршићу, отвореној извођењем „Химне Вуку” Стевана Стојановића Мокрањца и наступом хора лозничке Гимназије „Вук Караџић”, подизањем заставе Вуковог сабора и поздравном речју градоначелнице Лознице Драгане Лукић и министра просвете у техничкој Влади Дејана Вука Станковића, саборску беседу је одржао Селимир Радуловић, књижевник и управник Библиотеке Матице српске. Према његовим речима, нико као Вук није тако захватио целину српског бића — језичког, културног, историјског и политичког и да је из семена Вуковог рада израсло дрво родиво за векове унапред.
,,Кад кажемо Вук, очас се указују обасјани хоризонти српскога језика, српске књиге, српског народа... Живимо у свету којега грех разире до те мере да личи на гнојну рану. Заситио се људи и хоће да их уклони као какве инсекте. Савремени опатуљени човек, летећи изнад понора са жељом да се измени дно његово, изгубио је ближњег, брата свог, али и себе самога. Он не зна зашто живи – од богодоличног постао је демонодолично биће. Зли дух живи у њему као домаћин у свом дому. Стога је миљама удаљен од свагда добродошле леје смирења... Наш савременик је без страха и молитвеног трепета заражен отровним леком идеје узимања, па нема снаге да с времена на време завири у кутију са старозаветним и новозаветним дукатима. Претворио се у окрутног утеривача дугова превиђајући да и он нешто дугује, да је жив кад даје, а не када узима...
Стога је ово наше Вуково сабрање прилика да се из полумрака земаљског вратимо на пут вечне светлости... Наша је света обавеза, као Вукових настављача, да његово дело, које недри из духа српског народа, чувамо и данас у времену нових комуникационих и информационих технологија, јер оно и програмски и делатно засенчује оквире српске културне политике. Крећући се путем најверодостојнијег знака силине и ширине нашег народног духа, остаје задатак за језикоиспитатеље, како би рекао Вук, и све нас да пажљиво ослушкујемо српски језик и прави изговор из наших уста на папир стављамо. Из Вукове богате и магнетне личности недри чистота и сладост српског језика.
Слава и хвала моћном реформатору који је без остатка веровао у истинитост речи: „Не да се, али ће се дати.” Та и таква личност, неуморна српска душа, припада свим временима, па ниједно неће хтети и моћи без ње, ни ово данашње. Стога јој се клањам и овога часа. Његова и наша Србија живи, живеће и надживеће”, рекао је овогодишњи беседник Вуковог сабора, књижевник Селимир Радуловић.
У наставку програма завршне свечаности 93. Вуковог сабора изведена је позоришна представа „Матични млеч”, посвећена Матици српској, њеној историји, трајању и значају у српској култури. Сценарио за представу сачинили су проф. др Драган Станић, управник Матице српске и проф. др Лука Кецман чија је и режија.
Завршним програмима 93. Вуковог сабора присуствовала је и Миљана Кравић, председник Друштва за српски језик и књижевност за Подунавски округ, која је у Тршићу, колевци језика, писмености и традиције, направила договоре о даљој сарадњи са значајним националним установама књижевности, језика, науке и културе, што ће умногоме допринети повезивању наставе, науке и културе, као и остваривању циљева и задатака нашег струковног удружења, првенствено развијању свести о значају очувања и неговања српског језика и ћирилице.
Програми 93. Вуковог сабора посвећени српском језику, књижевности и култури (Тршић, 19. и 20. 9. 2026) - фотографије
.jpg)