Циљ изложбе био је упознавање са дневником као формом која обухвата белешке о унутрашњем свету једне особе и њеном виђењу историјских, породичних и друштвених околности у којима живи. Такође, кроз ову књижевно-историјску форму ученици су дали критички осврт на Други светски рат у коме је припадност другом народу аутоматски означавала и позив за његово уништење. Као трећи циљ изложбе треба истаћи корелацију српског језика и књижевности са историјом.
Након обуке 12 ученица школе биле су водичи изложбе коју чини 30 паноа – оне су многобројним поетиоцима појашњавале појединости о породици Ане Франк, њеном детињству, историјским околностима, Другом светском рату, холокаусту и објављивању Аниног дневника као сведочанства једног времена.
Овај пројекат је обухватио укупно 555 ученика све три средње школе на територији Велике Плане (Економско-угоститељска школа „Вук Караџић”, Техничка школа „Никола Тесла” и Гимназија Велика Плана), као и све три основне школе у истој општини (ОШ „Свети Сава”, ОШ „Надежда Петровић” и ОШ „Карађорђе”). Ученици су изложбу посећивали у пратњи наставника Српског језика и књижевности, Историје, као и Немачког језика.
Изложба је послужила и за практично увежбавање и неговање културе говорног изражавања, која се посебно истакла не само кроз активности оних који су изложбу водили већ и самих учесника који су након изложбе дебатовали о различитим темама (рат, дневник као право сведочанство једног времена, интимна исповест девојчице која није стигла да одрасте, логори који се не смеју заборавити да се не би поновили и др.).





