У петак, 29. новембра 2019. године у великоплањанској библиотеци Секција за књижевност и језик „Свет речи“ и Гимназија у Великој Плани, у сарадњи са Библиотеком „Радоје Домановић“ и Друштвом за српски језик и књижевност за Подунавски округ, обележиле су значајну годишњицу српске књижевности – 30 година од смрти Данила Киша.
Тим поводом гост Велике Плане био је проф. др Александар Јерков, књижевни критичар, антологичар, теоретичар и историчар књижевности, професор на Филолошком факултету у Београду и директор Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“ који је одржао предавање ,,Час поетике Данила Киша: шта нам значи велики писац".
Овим програмом Секција за књижевност и језик „Свет речи“ обележила је 14 година свог рада, а Гимназија у Великој Плани најавила обележавање 70 година свог постојања следеће године.
Окупљеној многобројној публици се најпре у име домаћина обратила Мирјана Бојковић, в. д. директора Библиотеке ,,Радоје Домановић", која је изразила велико задовољство што ова културна установа даје допринос обележавању важне годишњице српске књижевности и годишњице Секције ,,Свет речи" са којом Библиотека годинама реализује одличне активности ради едукације и развијања читалалачких навика омладине.
Миљана Кравић, председник Друштва за српски језик и књижевност за Подунавски округ, истакла је да је један од основних циљева рада овог стручног друштва поспешивање знања и залагања наставника, мотивисање ученика да заволе српски језик и књижевност, али и неговање тимског рада и сарадње. Према њеним речима, у времену када је много отуђености, површности и када девијантне појаве потискују праве, истинске вредности, рад Секције за књижевност и језик", који се базира на непресушном ентузијазму Јелене Златкове, представља узоран пример свима другима како се гради лепши свет. Председница Друштва Подунавског округа пожелела је колегиници Јелени Златковој да још много година на своје ученике преноси љубав према књижевности, пркоси апатији окружења и оживљава мртво море, директорки Гимназије у Великој Плани да школа и наредних година буде на путу успеха и развоја остварујући запажене резултате, а домаћинима из библиотеке да организују и у будућим годинама што више оваквих догађаја. На крају, она се обратила публици рекавши им да докле је њих окупљених на оваквим књижевним догађајима, има наде да се светлошћу попуни празнина која нас гута.
Јелена Златкова, професор српског језика и књижевности у великоплањанској Гимназији и оснивач Секције ,,Свет речи" присетила се почетака рада секције осврнувши се сентиментално на своје студентске дане. Киш је највећа љубав још од тога времена, занесеност стваралаштвом Киша на њу је пренео управо професор Јерков, а она наставља мисију преносећи ту љубав на своје ученике са којима је већ три пута реализовала перформансе инспирисане делима Данила Киша.
Након што је приказан кратак ученички филм о Кишу, који је победио 2015. године на мултимедијалном конкурсу Друштва за српски језик и књижевност за Подунавски округ у конкуренцији ученика средњих школа, професор Јерков, јединствени говорник, фасцинантни и непоновљиви, започео је своју магију доказујући по ко зна који пут да су ретке и вредне сваког поштовања луцидне ерудите које хрле непрестано ка знању.
Чудне су тајне везе и симболи...
На дан државе које више нема осветлили смо мрак црног петка и уместо купохоличарске грознице деструктивног неолибералног капиталистичког хаоса са радошћу одабрали да дамо зрно смисла бесмислу причом о великом, највећем Данилу Кишу.
Наш дивни сарадник и пријатељ др Александар Јерков оплеменио је душе представљајући нам надахнутом беседом личност и стваралаштво овог мистериозног књижевног племића.
Чини се да је данас усамљеник, који је у сваку своју написану реч уткао болно животно искуство, борећи се узвишеном етичношћу, особином која тако много недостаје садашњим интелектуалцима, против неправде, непоштења и глупости оних који су га сагоревали немилосрдним отвореним непријатељством, упркос томе што је тридесетогодишњица његове смрти, живљи више него икад.
Поетика Киша, професор Јерков, топлина великоплањанске библиотеке испуњене до последњег места, драги људи који оплемењују живот - довољно за једно савршено вече и распламсавање вере у постојање бољег света.
