Након скоро двадесет месеци и дугог периода изолације, у којем су дигиталне платформе представљале једину реалност, Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ је у суботу, 25. септембра, у сарадњи са Регионалним центром за професионални развој запослених у образовању Смедерево, уз све прописане мере заштите, организовало за чланове свог струковног удружења семинар ,,Ка савременој настави српског језика и књижевности II“.
Популарна обука Друштва за српски језик и књижевност Србије, еминентни предавачи, професори Филолошког факултета у Београду и актуелне теме из области лингвистике и књижевности окупиле су 54 наставника основних и средњих школа Подунавског округа. Гости Смедерева били су проф. др Вељко Брборић, проф. др Александар Милановић, проф. др Предраг Петровић и проф. др Милан Алексић које је поздравила Миљана Кравић, председник Друштва за српски језик и књижевност за Подунавски округ, нагласивши да је радост због поновног струковног окупљања помешана са тугом што многи наставници обуци не присуствују због погоршане епидемиолошке ситуације.
Предавањем ,,Негујмо српски језик“ проф. др Вељко Брборић је подсетио на акцију која је пре неколико година представљала озбиљни пројекат Секретаријата за културу града Београда, Филолошког факултета у Београду, Библиотеке града Београда и Радио-телевизије Србије и бавила се неговањем и заштитом српског језика, писма, опште језичке културе и писмености.
Проф. Брборић сматра да је велики проблем Србије таблоидизација и ријалитизација, процеси који су добро планирани и моћно осмишљени и да Србија мора наћи начина да им се одупре. У таквом времену две су могућности за бригу о српском језику и језичкој култури – препустити се стихији или покушати нешто урадити. Интеркатедарске декларације донете у Тршићу, о неопходности повећања броја часова наставе српског језика и књижевности у основној и средњој школи, статусу српског језика на ненаставничким катедрама и факултетима и канону српске књижевности представљају покушаје струке да се ситуација промени набоље. Важно је стално о статусу српског језика у школи и друштву, о улози медија говорити, скретати пажњу надлежних институција на проблеме, а притом је од великог значаја и образовно-васпитна улога наставника.
Скоро усвојени Закон о родној равноправности, који прописује употребу родно сензитивног језика, и пре неколико дана усвојени Закон о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма, као два тренутно најактуелнија питања српског језика, били су тема предавања проф. др Александра Милановића.
Наводећи конкретне примере нових фемининатива, чија се употреба Законом о родној равноправности прописује, и обарајући квазиаргументе који се наводе у одбрани наметања новосрпског језика, проф. Милановић је закључио да је идеолошко силовање на делу са намером да би се језиком променио и начин размишљања. Српски језик се никада није декретом стварао, а вуковска норма и вуковски језик обавезују да оно што се прописује увек проистиче из употребе, а не из директиве.
С друге стране, проф. Милановић изразио је бојазан да помпезно пропраћено у медијима усвајање Закона о употреби српског језика у јавном животу и заштити и очувању ћириличког писма неће донети ништа ново – нови закон прописује употребу ћирилице у државним органима и организацијама, али са правне тачке гледишта није ослобођен надлежности Закона о службеној употреби језика и писама из 1991. године.
Говорећи о позицији савремене српске књижевности у настави, проф. др Предраг Петровић посебно је обратио пажњу на нове писце у реформисаним програмима наставе и учења за основну и средњу школу. Према његовом мишљењу, новија српска књижевност има и те како квалитетне ауторе који заслужују да буду заступљени својим делима у програмима, који инспирацију проналазе у традицији и прошлости, али и у сензибилитету савременог доба и који могу на прави начин да испуне један од примарних циљева наставе – развијање љубави према књижевности. Ипак, за темељније методичке приступе потребно је имати већи фонд часова српског језика и књижевности, а потребно је након неког времена анализирати ефекте актуелних школских програма, организовати јавну расправу након чега би се направила једна успешна и коначно дугорочна реформа.
И у предавању проф. др Милана Алексића доминантна тема биле су измене у реформисаним програмима наставе и учења које се тичу дела српског нобеловца. Након критике упућене неприлагођености узрасту Андрићеве приповетке ,,Јелена, жена које нема“ у седмом разреду, проф. Алексић је осветлио различите методичке концепте при обради приповетке „Пут Алије Ђерзелеза“, те је и ово предавање било од велике користи наставницима испунивши критеријум примењивости у наставној пракси.
Упркос маскама и дистанци, семинар је протекао у одличној атмосфери, а Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ ускоро ће још једном реализовати обуку путем дигиталне платформе – за оне своје чланове који нису овог пута осетили лепоту живе речи и струковног дружења у РЦ Смедерево.
ФОТОГРАФИЈЕ СА СЕМИНАРА (25. 9. 2021)
Негујмо српски језик (предавање проф. др Вељка Брборића)
Актуелна питања српског језика (предавање проф. др Александра Милановића)
Позиција савремене српске књижевности у настави (предавање проф. др Предрага Петровића)
Тумачење књижевних дела Иве Андрића у настави (предавање проф. др Милана Алексића)
Вест о семинару (дневник КЦН ТВ, студио исток Смедерево)
Новине ,,Наш глас" - текст о семинару у Смедереву и предавању проф. др Вељка Брборића
Портал ,,Подунавље инфо" - вест о семинару наставника српског језика у Смедереву