понедељак, 22. јун 2020.

Декларација о неопходном повећању броја часова српског језика и књижевности

Преносимо вест ,,Вечерњих новости" о усвојеној Декларацији о неопходном повећању броја часова српског језика и књижевности у основним и средњим школама.

Учесници Прве интеркатедарске србистичке конференције, коју чине представници свих србистичких катедри на свим филолошким, филозофским, учитељским и педагошким факултетима у Србији, Републици Српској и Црној Гори, укључујући и представнике Института за српски језик САНУ, Института за књижевност и уметност у Београду и Завода за унапређење образовања и васпитања у Београду, једногласно су усвојили у Научно-образовном културном центру „Вук Караџић“ декларацију о неопходности повећања броја часова српског језика и књижевности у основној и средњој школи.

Декларација се заснива на природи и значају наставе српског језика и књижевности у нас, свести о њеној улози у образовању као наставног предмета и наставног језика, богатству језичког и књижевног садржаја, као и месту и броју часова овог предмета у европским образовним системима.

У декларацији стоји да „настава српског језика и књижевности представља једино систематско и континуирано увођење младих у знања и просторе матерњег језика и књижевности, са пресудним утицајем на изграђивање не само њихове језичке и књижевне културе него, још битније, њиховог односа према култури уопште“.

Готово свакодневно, у можда најзначајнијем периоду за развој личности, они се сусрећу са логиком и лепотом матерњег језика и светом књижевних дела. Представа изграђена у школи не губи се никада и сасвим и због тога је њена сазнајна и образовна улога немерљива. Колико су улога и значај матерњег језика и књижевности велики, говори и податак да није било ниједног образовног система у било ком времену у коме овај предмет није имао статус најзначајнијег предмета.

Ученици једино наставом српског језика и књижевности развијају своје говорне способности, обогаћују речник, савладавају правила мисаоне писмености, напредују у процесу овладавања правилима језичке културе, што је све нужни предуслов могућности доброг савладавања садржаја других предмета. Језичко стваралаштво не може се поредити са било којим другим типом стваралаштва. Моћ језика је оно што човека највише одваја од свих других бића, а та се моћ младим људима најбоље може и мора предочити кроз моћ књижевне речи, као најпотпунијег испољавања језика.

Матерњи језик и књижевност јесу највреднија духовна добра једнога народа, чувари његовог памћења и културе. Зато матерњи језик никада није само средство комуникације (као што се неретко чује), он је носилац наше колективне и индивидуалне меморије које се међусобно допуњују и снаже. Језик и књижевност су у темељима не само личног него и националног и културног идентитета; најбоље се, ако не и једино, кроз садржаје књижевности може ученицима развијати љубав према властитој култури, према властитим националним вредностима и њиховом месту у ризници европске и светске културе. Они поседују дубину у коју су унети памет и памћење културе који се, читањем и разумевањем, надодају на читаочеву појединачну памет и памћење. Није без разлога речено да је улагање у матерњи језик и књижевност једнако улагању у националну безбедност и слично грађењу снажне бране пред опасности од коонијалног статуса народа.

Једино се кроз континуитет српског језика и књижевности може пратити континуитет културног развоја српскога народа – од Светога Саве до данашњих дана. Српски језик и књижевност су наша културна и духовна вертикала. Снажно ослоњена на језик културно памћење (а својом природом делујући на човекове емоције, чула и интелект), књижевност повезује све епохе развоја српске културе. Није могуће ниједан период тог развоја заобићи. Зато се у програмима и за основну и за средњу школу морају наћи представници свих књижевних епоха. И зато програми изгледају преобимни. У њима нису нити могу бити само српски аутори, него и светски, јер се мора успоставити међуоднос са светским епохама и писцима, пошто се вредност једне књижевности увек одређује и компаративно.

Због недовољног броја часова, упркос изузетним напорима учитеља, наставника и професора, свесних своје емоције и мисије, настава српског језика и књижености није у могућности да у потпуности остварује вишеструку и изузетну улогу: да изграђује темељна граматичка знања и усвајање функционалне писмености код ученика, да негује њихову љубав према читању и разумевању књижевности, да развија и снажи њихов културни и национални идентитет. Богатство и разноврсност наставних садржаја у супротности су са малим бројем часова, што ауторе програма ставља пред непремостиве тешкоће, наставнике присиљава на сажимање градива, а ученике онемогућава да у потпуности стичу знања и уживају у лепоти свога језика и књижевности. Тако се нужно уместо потпуног знања, због броја часова, често остварују само парцијална знања. А парцијална знања, познато је, и нису права знања.

Број часова матерњег језика и књижевности у Републици Србији је знатан у поређењу са већином других предмета (5 часова недељно у млађим разредима, укључујући и пети, а 4 у старијим, 4 и 3 у гимназији), осим са математиком, са којом је готово изједначен по броју часова. Међутим, недељни фонд часова приметно је мањи у поређењу са свим европским, па и многим ваневропским земљама. Други, не мање паметни од нас народи никад нису доводили у питање посебан положај свог матерњег језика и националне књижевности. Ево неколико примера: Француска има 8 до 10 часова недељно, Турска 8 до 10, Русија 9 (у овој земљи матерњи језик није само општеобразовни језик првог реда, већ има надпредметни статус), Словачка 9, Аустрија и Португалија 8 итд. Нема ниједне европске државе која има мање од 7 часова у почетним разредима, да би потом тај број варирао, зависно од узраста ученика.

Захтев за повећањем броја часова јесте насушна потреба не само наставе српског језика и књижевности него целог образовног система. То не подразумева унапређење знања само једног изолованог предмета него целог образовног система, јер се унапређење у знањима и ученичким способностима у српском језику и књижевности нужно шири на учење свих предмета. Српски језик и књижевност није, наиме, само наставни предмет од изузетног значаја, већ је и наставни језик, основа а учење свих других предмета. Окосница основношколског и средњошколског програма морају бити саджаји српског језика и књижевности јер се по њиховој успешности мери успешност реализације и садржаја свих осталих предмета.

Због тога са пуним правом тражимо да предмет Српски језик и књижевност добије у нашем образовном систему оно место које заслужује, односно да се, најпре, повећа број часова у основној и средњој школи: на најмање 7 часова у мађим разредима основне школе, на 6 часова у старијим разредима основне школе, на 5 часова у гимназијама на свим смеровима и на 3-4 часа у средњим стручним школама (зависно од типа школе и године учења) – истичу учесници конференције у Тршићу.

Учесници Прве интеркатедарске србистичке конференције сматрају да је неопходно да надлежне образовне институције, пре свега Министарство просвете и науке, Национални просветни савет, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Завод за унапређење образовања и васпитања, као и академска заједница у целини, предузму све неопходне мере да Српски језик и књижевност добије оно место у нашем образовном систему које му с правом припада. Најновије измене наставних планова показале су да има простора за остваривање значајних образовних стратешких искорака, а најновија збивања око нових наставних програма још једном су указала на неопходност повећања броја часова српског језика и књижевности.

,,Сматрамо да свако одлагање повећања броја часова износи ненадокнадиву штету српском образовању у целини" - закључак је те декларације.

Вест ,,Вечерњих новости" о усвојеној Декларацији у Тршићу

недеља, 7. јун 2020.

Саопштење поводом избацивања дела Десанке Максимовић из програма за средњу школу

Друштву за српски језик и књижевност Србије са многих адреса упућен је апел да јавно реагује на чињеницу да су изостала дела Десанке Максимовић из програма за средњу школу.

Тим поводом предлажемо Националном просветном савету да по хитном поступку усвоји примедбу Задужбине „Десанка Максимовић”.

Сматрамо да ће се овај пропуст исправити и да није начињен злонамерно (присуство дела наше песникиње у свим разредима основне школе, од првог до осмог, то несумњиво потврђује), а наше колеге из комисије за програме потврђене су у свом раду за добробит српског језика и књижевности.

Наглашавамо, међутим, да је један од разлога за изостављање одређених дела управо чињеница да је број часова српског језика и књижевности у основној и средњој школи на недопустивом минимуму. Наиме, ми смо по броју часова матерњег језика на зачељу и у државама у региону, и у европским државама. На ово је Друштво за српски језик и кљижевност указивало више пута десетак година уназад, тражећи од Министарства просвете да се број часова нашег предмета повећа.

Овај немили догађај са пропустом у програму за нас је само још један доказ да се број часова српског језика и књижевности у основној и средњој школи мора повећати!
Весна Ломпар
Славко Петаковић

понедељак, 1. јун 2020.

ВАЖНО ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА ОСВАЈАЧЕ РЕПУБЛИЧКИХ НАГРАДА (УПИС НА ФАКУЛТЕТЕ ГДЕ СЕ ПОЛАЖЕ СРПСКИ ЈЕЗИК/КЊИЖЕВНОСТ)

Поштоване колеге,

Према Правилнику о такмичењима Друштва за српски језик и књижевност Србије ученици средњих школа који су у завршном разреду освојили једно од прва три места на Републичком такмичењу из књижевности (Књижевна олимпијада) или на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе ослобађају се пријемног испита из књижевности/или испита из српског језика на факултетима где се ова област полаже.

Будући да због проглашења ванредног стања у школској 2019/2020. години за ученике средњих школа није било могуће спровести такмичења из Српског језика и језичке културе и Књижевне олимпијаде, прихваћена је препорука Друштва за српски језик и књижевност Србије да сви факултети на територији Републике Србије, на којима се у оквиру пријемног испита 2020. године полажу српски језик и/или српска књижевност, кандидате за студије који су на Такмичењу из српског језика и језичке културе или на Књижевној олимпијади у школској 2018/2019. години (дакле, као ученици трећег разреда) освојили једну од прве три републичке награде ослободе пријемног испита из српског језика и/или српске књижевности и да им се из тих области додели максималан број бодова предвиђених правилником надлежног факултета о извођењу пријемног испита.

Друштву за српски језик и књижевност Србије позитивно су на млобу одговорили:

Правни факултет, Београд
Учитељски факултет, Београд
Филозофски факултет, Ниш
Филолошко-уметнички, Крагујевац
Филозофски факултет, Косовска Митровица.
После 5. јуна одговориће и Филозофски факултет у Новом Саду, надамо се позитивно.

Наравно, све ово важи и за упис на катедрама Филолошког факултета у Београду.


Дакле, да појаснимо - да не буде забуне:

садашњи матуранти, који су као трећаци прошле школске године освојили неко од прва три места на Републичком такмичењу из књижевности ослобађају се испита из књижевности (односно дела питања из те области - уколико испит обухвата књижевност и језик), а матуранти који су прошле године као трећаци освојили неко од прва три места на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе ослобађају се испита из српског језика (односно дела питања из те области - уколико испит обухвата језик и књижевност). Њима се додељује максималан број бодова на тим питањима.