недеља, 14. октобар 2018.

Семинар „Значај разумевања прочитаног за образовни систем“
















Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ и Регионални центар за професионални развој запослених у образовању Смедерево организују 3. и 4. новембра семинар Значај разумевања прочитаног за образовни систем (трајање: 1 дан - 8 бодова; компетенције: К1; приоритети: П3) за две групе наставника.


КОТИЗАЦИЈА ЗА ЧЛАНОВЕ ПОДРУЖНИЦЕ (ДРУШТВА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ЗА ПОДУНАВСКИ ОКРУГ): 500,00 динара
КОТИЗАЦИЈА ЗА ОСТАЛЕ НАСТАВНИКЕ: 1.800,00 динара
(Поред котизације у ове износе урачунати су и трошкови ручка и освежења током семинара)

Текући рачун Подружнице Друштва за српски језик и књижевност Србије за Подунавски округ:  205 – 196797 – 39. 
Сврха уплате: котизација за семинар.

Пријава наставника и уплата котизације: најкасније до петка, 26. октобра (или до попуњавања слободних места). 
Пријаве се шаљу ИСКЉУЧИВО на имејл drustvosjpodunavskiokrug@gmail.com. Приликом пријаве треба нагласити да ли ће наставник похађати обуку 3. новембра (субота) или 4. новембра (недеља).

Семинар „Значај разумевања прочитаног за образовни систем“


уторак, 9. октобар 2018.

Истакнути научници гости у „Недељи истраживача“ у Смедереву


Изузетна предавања истакнутих научника проф. др Рајне Драгићевић и проф. др Бошка Сувајџића, велика сала РЦ Смедерево испуњена средњошколацима, наставницима и другим љубитељима науке мотивисаним за стицање нових знања, чудесна лепота научних истраживања, радост због научних открића и превелико задовољство посетилаца оплеменили су трећи дан „Недеље истраживача“ у Смедереву учинивши га даном за незаборав.

Како је културно наслеђе овогодишња тема „Ноћи истраживача“, европске манифестације посвећене популаризацији науке, и како се у језику и књижевности осликавају особености културе сваког народа, његове историје, традиције, менталитета и начина понашања, гости Научног клуба Смедерево, они који су читав свој радни век посветили истраживањима померајући границе српске и светске науке, успели су да својим предавањима на веома занимљив начин приближе Смедеревцима и гостима из околних градова две значајне теме које сведоче о повезаности језика и културе.


Проф. др Рајна Драгићевић, управник Катедре за српски језик са јужнословенским језицима на Филолошком факултету Универзитета у Београду, председник Савеза славистичких друштава Србије, угледни српски лексиколог и лексикограф, Коста Вујић нашег доба, предавањем ,,Културно стереотипни појмови у српском језику" упознала је ученике и студенте са утицајем културних стереотипа, који се разликују од културе до културе, а могу бити и универзални и којих говорници често нису ни свесни, на значење речи.

Вешто и зналачки, онако како то ретко који предавач уме, проф. Рајна Драгићевић је на примерима из српског језика и неких страних језика, користећи као теоријску подлогу технику семантичког диференцијала Чарлса Озгуда, показала заинтересованим ученицима и наставницима како се може измерити афективни интезитет лексема и каква је дистинкција између културно стереотипних и културно аморфних појмова у одређеним језицима.

Сазнали смо да је „веровање“ врло стереотипан појам за све народе, осим за Холанђане, да је „рад“ веома стереотипан код Американаца, али веома аморфан појам код Индуса, да је „мачка“ код свих испитаних група стереотипнија од „пса“, да „жаба“, за разлику од српског језика где означава ружну, одбојну особу, у немачком језику асоцира на плашљивца и да „медвед“ у немачком језику означава крупног, снажног мушкарца. Кроз интересантну причу о стереотипним схватањима о сродницима, етницима и људским особинама проф. Драгићевић је појаснила у коликој је мери важно да културни стереотипи буду расветљени у науци и наставној пракси, јер је правилан и потпун приступ изучавању матерњег језика, као и усвајању страних језика немогућ без увида у културолошке наслаге које језик носи у себи.

Проф. др Бошко Сувајџић, председавајући на Међународном конгресу слависта, недавно одржаном у Београду, управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима на Филолошком факултету Универзитета у Београду, председник Управног одбора Вукове задужбине и председник Удружења фолклориста Србије, својим предавањем ,,Вуков ,,Српски рјечник" (1818) у свом времену и данас" подсетио је окупљене поштоваоце науке на разлоге због којих дeло Вукa Стeфaнoвићa Кaрaџићa прeдстaвљa прeкрeтницу у рaзвojу српскe културe. Презентујући сaврeмeне aспeкте прoучaвaњa „Српскoг рjeчникa“, кojи je нe сaмo знaчajнo лeксикoгрaфскo дeлo нeгo и „eнциклoпeдиja нaрoднoг живoтa“ и ризницa нaрoдних умoтвoринa, проф. Сувајџић је својом беседом, дајући низ занимљивих и мање познатих научно-истраживачких открића, допринео и обележавању знaчajнoг jубилejа – двeстoгoдишњице oд првoг издaњa Вуковог „Српскoг рjeчникa“, подстакнувши окупљене да на прави начин разумеју колико је реформатор српског језика, писма и правописа био напредан у односу на доба у којем је живео и стварао.

Аплаузи, позитивни коментари и одушевљење смедеревских средњошколаца и наставника након ова два дивна предавања показатељ су успеха вечери у „Недељи истраживача“ Научног клуба Смедерево, а нама као поносним организаторима остаје да испратимо одличне утиске публике и да се у наредном периоду потрудимо да поново угостимо истраживаче и научнике који ће допринети да се наука у нашем граду популаризује и да се међу садашњим генерацијама ученика пробуди радозналост, ентузијазам, жеља и страст за бављење науком.