Изузетна предавања истакнутих научника проф. др Рајне Драгићевић и проф. др Бошка Сувајџића, велика сала РЦ Смедерево испуњена средњошколацима, наставницима и другим љубитељима науке мотивисаним за стицање нових знања, чудесна лепота научних истраживања, радост због научних открића и превелико задовољство посетилаца оплеменили су трећи дан „Недеље истраживача“ у Смедереву учинивши га даном за незаборав.
Како је културно наслеђе овогодишња тема „Ноћи истраживача“, европске манифестације посвећене популаризацији науке, и како се у језику и књижевности осликавају особености културе сваког народа, његове историје, традиције, менталитета и начина понашања, гости Научног клуба Смедерево, они који су читав свој радни век посветили истраживањима померајући границе српске и светске науке, успели су да својим предавањима на веома занимљив начин приближе Смедеревцима и гостима из околних градова две значајне теме које сведоче о повезаности језика и културе.

Вешто и зналачки, онако како то ретко који предавач уме, проф. Рајна Драгићевић је на примерима из српског језика и неких страних језика, користећи као теоријску подлогу технику семантичког диференцијала Чарлса Озгуда, показала заинтересованим ученицима и наставницима како се може измерити афективни интезитет лексема и каква је дистинкција између културно стереотипних и културно аморфних појмова у одређеним језицима.
Сазнали смо да је „веровање“ врло стереотипан појам за све народе, осим за Холанђане, да је „рад“ веома стереотипан код Американаца, али веома аморфан појам код Индуса, да је „мачка“ код свих испитаних група стереотипнија од „пса“, да „жаба“, за разлику од српског језика где означава ружну, одбојну особу, у немачком језику асоцира на плашљивца и да „медвед“ у немачком језику означава крупног, снажног мушкарца. Кроз интересантну причу о стереотипним схватањима о сродницима, етницима и људским особинама проф. Драгићевић је појаснила у коликој је мери важно да културни стереотипи буду расветљени у науци и наставној пракси, јер је правилан и потпун приступ изучавању матерњег језика, као и усвајању страних језика немогућ без увида у културолошке наслаге које језик носи у себи.

