Традиционални свечани скуп Друштва за српски језик и књижевност за Подунавски округ поводом завршетка такмичарског циклуса школске 2025/2026. године

У суботу, 13. јуна 2026. године у у Концертној дворани Центра за културу Смедерево, са почетком у 12.00 часова, Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ организоваће свечани скуп Лучоноше знања – ризничари српског језика, књижевности и баштине поводом завршетка такмичарског циклуса школске 2025/2026. године.

На свечаном скупу, који се традиционално одржава, ове године по једанаести пут, биће додељене награде ученицима који су ове школске године били најуспешнији на окружним и републичким такмичењима из књижевности (Књижевна олимпијада) и такмичењима из српског језика и језичке културе, наставници/ментори биће похваљени за залагање и посвећеност у припреми ученика док ће се сарадницима и донаторима изразити захвалност за несебичну подршку и плодоносну сарадњу.

У другом делу програма скупа драмска секција Основне школе ,,Бранко Радичевић" у Лугавчини, домаћина Фестивала школских позоришта Театар од снова, извешће представу Ко је крив за јединицу (режија и адаптација текста Ане Вукајловић: Марија Давидовић, наставник Српског језика и књижевности и Јасмина Тасић, наставник Француског језика).

Позивамо награђене ученике и наставнике, родитеље, директоре школа и драге сараднике да буду наши гости - да заједно поделимо радост и понос због изузетних овогодишњих школских и такмичарских постигнућа, прославимо знање и лепоту заједништва. 

Добро дошли на скуп лучоноша знања, ризничара српског језика, књижевности и баштине!

ПОЗИВНО ПИСМО - СВЕЧАНИ СКУП НАЈБОЉИХ ТАКМИЧАРА (СМЕДЕРЕВО, 13. 6. 2026)

Постигнућа ученика Подунавског округа на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе (Тршић, мај 2026)

И овог маја у Тршићу, прелепом завичају Вука Стефановића Караџића, реформатора српског језика, писма и правописа, ученици основних и средњих школа Подунавског округа заблистали су својим знањем на 34. Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе доказавши да су најбољи чувари сржи националног и културног идентитета.

 

Алекса Маћешић, ученик 7. разреда ОШ „Др Јован Цвијић” у Смедереву, (наставник: Биљана Тишма), освојио је прву награду и свих 20 бодова.

 

                      Калина Костић,  ученица 7. разреда                       ОШ „Доситеј Обрадовић” у Смедереву (наставник: Јелена   Иванишевић), заузела је друго место у републичком     надметању, као и Игњатије Лазић, ученик 7. разреда   ОШ „Олга Милошевић” у Смедеревској Паланци   (наставник: Катарина Марјановић).

 

Треба похвалити још двоје ученика који су у категорији најбољих основаца Србије достојно представљали Смедерево и Подунавски округ на такмичењу – Невену Симић, ученицу 7. разреда ОШ „Јован Јовановић Змај” у Смедереву (наставник: Марија Пикулић), и Видака Драшковића, ученика 8. разреда ОШ „Др Јован Цвијић” у Смедереву (наставник: Виолета Драшковић).

 

 

У конкуренцији ученика средњих школа освојене су четири републичке награде.

Лара Златковић, ученица 3. разреда Гимназије у Смедереву (професор: Маријана Николић), постала је шампион Тршића освојивши прву награду и свих 20 бодова.

 

Јана Марић, ученица 4. разреда Гимназије у Смедереву (професор: Светлана Нешић), овенчана је другом наградом док је треће место на државном нивоу надметања освојила Милица Петковић,  ученица 1. разреда Гимназије у Смедереву (професор: Драгана Миленковић), као и Кристина Јанојлић, ученица 1. разреда Паланачке гимназије у Смедеревској Паланци (професор: Марија Поповић).

 

Похваљујемо још десеторо средњошколаца из нашег округа и њихови ментори – смедеревски гимназијалци: Нина Ђукић, ученица 1. разреда (професор: Драгана Миленковић), Вељко Драшковић, ученик 2. разреда (професор: Александра Милошевић Јовановић), Даница Анђеловић, ученица 2. разреда Гимназије у Смедереву (професор: Весна Николић), Софија Стевановић, ученица 3. разреда (професор: Маријана Николић), Лара Станимировић,  ученица 4. разреда (професор: Татјана Лазаревић Милошевић), затим Милица Симић, ученица 3. разреда МФШ „Света Петка” у Смедереву (професор: Неда Гогић), ученици Паланачке гимназије: Лена Радојичић, ученица 1. разреда (професор: Олгица Лазић), Јулија Ђорђевић, ученица 2. разреда (професор: Мирјана Ђуричић Јањић), Нина Стевановић, ученица 3. разреда (професор: Снежана Милутиновић), као и Милица Степић, ученица 2. разреда Гимназије у Великој Плани (професор: Тијана Милићевић).

Сви они су наши драгуљи непроцењиве вредности јер су, упорни, предани и храбри, показали жељу за знањем, знатижељу за истраживањем и учењем и огромну љубав према матерњем језику.

Континуирани успеси ученика основних и средњих школа Подунавског округа сведоче о посвећености и залагању дивних наставника који из године у годину у младим бићима буде жељу за напретком ходећи Вуковим стазама.

ТРШИЋ 2026 - НАГРАЂЕНИК И УЧЕСНИЦИ РЕПУБЛИЧКОГ ТАКМИЧЕЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ (ФОТОГРАФИЈЕ)

ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА ПОДУНАВСКОГ ОКРУГА - РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ 2026.

 

 

Књижевно вече и промоција романа ,,Свак се пење према доле" др Ивана Златковића (најава)

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СМЕДЕРЕВО

И ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ЗА ПОДУНАВСКИ ОКРУГ

ВАС ПОЗИВАЈУ НА

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ 

И ПРОМОЦИЈУ РОМАНА СВАК СЕ ПЕЊЕ ПРЕМА ДОЛЕ 

ДР ИВАНА ЗЛАТКОВИЋА

ЧЕТВРТАК, 21. МАЈ 2026. У 19.00 ЧАСОВА

ПОЗАЈМНО ОДЕЉЕЊЕ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СМЕДЕРЕВО

Добро дошли у топло окриље смедеревске књигохранитељице на пријатно књижевно сусретање са др Иваном Златковићем – да сазнамо како су камени басамаци код Старог здања у Буковичкој бањи надахнули изванредног писца и проучаваоца народне књижевности да сатка хронику шумадијске вароши од времена кнеза Милоша Обреновића до периода Другог светског рата, да у преливима збиље и имагинације спознамо како се историја и документарна грађа онеобичавају, а стварност мистификује фолклором и митовима, да промислимо да ли сећањима носимо терет или нас она заправо ослобађају бремена, да препознамо себе у зналачкој психолошкој карактеризацији књижевних јунака, да се исцелимо милозвучјем Златковићевог језичког чаробњаштва и окрепимо лепотом дијалеката оживљавајући заборављене архаизме и сликовите локалне шумадијске изразе.

Дођите да заједно са писцем одгонетнемо тајну скривену у интригантном наслову романа.

,,Свак се пење према доле”.

И ,,свак бежи од себе”.

А једино се из бездана до врха стиже.

***

О РОМАНУ СВАК СЕ ПЕЊЕ ПРЕМА ДОЛЕ ИВАНА ЗЛАТКОВИЋА

Након романа И жив и мртав, у којем се хајдуци у Шумадији између два светска рата, као сурови разбојници и одметници, реалистички лишавају епских одличја сурвавајући се са пиједестала романтизованих јунака српске народне традиције у предворје антихеројства, и романа Сиротна књига, у којем се осликава мотив доброчинства започетог сном кроз описе судбине деце окупљене у дому за сирочад, павиљону краљице Марије, трећим делом завичајне трилогије, романом Свак се пење према доле, Иван Златковић изнова показује да је Аранђеловац, варош наткриљена шумовитим стазама Букуље и белином Венчаца, урешена богатом историјом, традицијом и живописним аутентичним ликовима, његово неисцрпно врело инспирације, естетско полазиште и коначно уметничко одредиште.

Проницљивошћу мудраца и зналачким наративним даром, оплемењеним поетском експресивношћу, у хронотопски, просторно и временски разуђеном приповедном миљеу, кроз фрагментарну композицију која твори једнако и особиту целовитост романа, Иван Златковић приказује повест о Вукотићима, каменорезачкој породици из села Буковик, хронику шумадијске вароши и њене руралне околине од времена кнеза Милоша Обреновића, оснивача града, до периода након Другог светског рата тешући посвећено, попут најфинијег камена, проучавану фактографску грађу до облика књижевних опсена. У свом својеврсном стваралачком маниру, који сам дефинише као шумагијски реализам, непрестану креативну игру између стварности и фикције, следећи своје литерарне гноме, да истина је наличје оног у шта верујемо и да могуће је оно што потиче из немогућег, истанчаним осећајем за ткање необичних прелива од историјских, легендарних, митских, социјалних и политичких нити, Златковић не разоткрива тајне прошлих времена, већ заводљивом мистичношћу читаоцима дарује наговештаје којима, негде у маглинама између збиље и имагинације, у коренима давнина проналазе семе ново и будуће спознајући да је колективно потка индивидуалном у суштаству сваког човека.

Као семантичко језгро романа, око којег се структурирају динамични догађаји и многобројни психолошки дубоко окарактерисани књижевни ликови, Иван Златковић поставља камене басамаке испод монументалног летњег дворца династије Обреновић, Старог здања у Буковичкој бањи, животворећи их сентиментом сопствених дечачких сећања и младалачких успомена, фолклорним мистеријама и филозофским стремљењима. Зидане вештим рукама Велимира Вукотића, сина Тодоревог који је минералном водом исцелио коња књаза Милоша, оваплоћене у чворну тачку живота и судбина Аранђеловчана, степенице надрастају простор и време постајући у роману архетипска срж, вертикални мост којим се трошно земаљско и трајно небеско, онострано и узвишено спајају у нераскидиво синергично сагласје свих противности. 

Попут Андрићевих ћуприја што повезују обале, мире растављено, састављају раздвојено, и Златковићеве степенице су поплочане хуманистичким схватањима да се човек може истргнути из окова тескобних ограничења уздижући се до жељених висина где се склад може снажно загрлити. Поручује читаоцима писац да ту где нема Бога, не видим ни човека одуховљавајући странице свог романа хришћанском тезом да је обожење човеково, успон човеков лествицама до сусрета са божјим ликом у себи, једини начин да се достигне доброта, спокој, љубав и свеколики смисао.

Много је изузетних одлика којима се овај роман истиче у најезди савремене књижевне хиперпродукције, где су фреквентнија слаба и бледа остварења од оних естетски и уметнички успелих, али језик Ивана Златковића је драгуљ достојан највећег дивљења. Вешт је језички клесар писац – језгровитим реченичним конструкцијама, одабиром лексике, експресивним архаизмима и локализмима, сликовитим усменим колоквијалним и заборављеним шумадијским изразима оживљава милозвучност матерње мелодије показујући да српски језик, у Вуковом ковчежићу сачуван, жубори чудесном лепотом, исцељује као лековита вода књажева, оснажује емоцијом и милује духовношћу која савременике повезује са прецима и традицијом.

Свак се пење према доле, језичка главоломка у наслову романа, оксиморонски је изванредан пример који мами да буде одгонетнут – у први мах само збуњујућа и парадоксална, она илуструје пишчеву надареност да, попут неимара варошких степеница који од камена твори ремек-дело, обликује слојевиту књижевну творевину великих дубокоумља својим приповедно-поетским длетом.

Модификује Иван Златковић поимање Фридриха Ничеа да млад је само онај који је кадар да заборавља у сопствено Млад је онај ко је кадар да све запамти, чиме отвара у роману тему сећања и заборава. Испуњени сећањима не носимо бреме – сећања нас ослобађају. 

Наглашава Златковић да свак бежи од себе изричући непобитну истину. Теретно је човеку да се суочи са сопственим емоцијама, страховима, тешким искуствима, кривицама и одговорношћу за грешке и заблуде. Признавање сопствених пораза спознаја је која кида душу, нагриза је, пече, разара. Неугодан и узнемирујућ је сусрет са Јунговим сенкама, сопственим прикривеним које самообманама одбијамо да прихватимо. Лакше је бежати од понирања у сопствену таму него покушати да се мрклине у светлост преточе. 

Савршенство се достиже контемплацијом да је у апсолутној ништавности све садржано. Драгоцена је порука Ивана Златковића да је пад пут до успона – да би се човек уздигао, мора испрва да се спусти низ степенице до тајних тунела своје душе, до потиснутих и неприхваћених делова себе, запретених попут мистериозних лагума под аранђеловачким Конаком који су се, према дечјим искреним веровањима, откривали у ноћима када се Букуља отварала. 

Сломом се једино достиже промена, из бездана се до врха стиже. Вештином искусног познаваоца људских душа Иван Златковић нас учи и подстиче да будемо доле како бисмо доспели горе. Вреди послушати његов савет ма колико ожиљци након пада били огавни и болни. Време што неумитно пролази не лечи ране – чини да буду присутније. И најјачи бол при паду блажи је од кајања што нисмо били раније довољно одважни да паднемо и падом узлетимо до висине истински моралног, радосног и светлог.

Јер невиделица кајања, савести, озлојеђености, рањивости и срама увек нас сустигне и потамни. Умаћи не можемо. 

                                                                                                                                Миљана Кравић

Напомена: приказ романа биће објављен у наредном броју часописа ,,1804".

***

БИОГРАФИЈА ИВАНА ЗЛАТКОВИЋА

Иван Златковић рођен је 1962. године у Нишу. Основну и средњу школу завршио је у Аранђеловцу, дипломирао, специјализирао, магистрирао и докторирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду (на групи за народну књижевност).

Објавио је до сада следеће књиге:

– „Антологија  народних песама о Марку Краљевићу” (коауторска књига с Миланом Лукићем), Београд 1996: друго издање Завод за уџбенике Београд, 2005.

– „Повратак” (роман), Плато, 2003, Београд; друго издање 2005.

– „Епска биографија Марка Краљевића”, Рад, КПЗ, Институт за књижевност и уметност Београд, 2006; друго издање Завод за уџбенике Београд, 2011.

– „Шума” (песничка збирка), Рад, Београд, 2007. 

– „Синтетичари” (роман), Лагуна, Београд, 2010.

– „Црно пиле које бежи” (роман), Завод за уџбенике Источно Сарајево, 2013.

– „Честоскок” (Антологија народних безобразних прича), Лагуна, Београд, 2016.

– „Ка поетици смеха (О хумору у српској народној прози)”, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2017.

– „Ликови у шаљивим приповеткама (Прилог типологији и индексацији ликова у српској усменој прози)”, Српски генеалошки центар, Београд, 2017.

– „Антологија шаљивих народних приповедака”., РТС Прометеј, Београд – Нови Сад, 2018; друго издање под називом „Клин-чорба”, 2021.

– „И жив и мртав”. (роман), Лагуна, Београд, 2020.

– „Свак се пење према горе” (роман), Друштво за афирмацију културе ,,Пресинг”, 2025.

Добитник је награде „Данко Поповић”. (2021) за роман „И жив и мртав“, најбољи роман на српском језику, друге награде „Златна сова” (2013), Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске, за најбољи необјављени роман.

Дугогодишњи је члан жирија за реномирану књижевну награду „Одзиви Филипу Вишњићу”. коју за савремено родољубиво песништво већ тридесет година додељује Задужбинско друштво „Први српски устанак”. из Орашца. Координатор је манифестације и награде ,,Миле Недељковић” коју додељује аранђеловачког УГ ,,Баштина и будућност” за најбоље дело из савремене српске фолклористике.

Живи и ради у Аранђеловцу.

Ускршња честитка

 

Друго надметање основаца Смедерева у квизу „Књижевност и језик истражи – на делу сад знање покажи“

Поводом завршетка манифестације „Март – месец српског језика“ 2. априла је Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ, у сарадњи са Регионалним центром за професионални развој запослених у образовању Смедерево, по други пут организовало квиз

„Књижевност и језик истражи – на делу сад знање покажи“ у којем је своје знање, борбеност и залагање показало пет четворочланих тимова основних школа Смедерева, састављених од ученика предметне наставе.

Ученичко надметање у познавању језика, језичке културе и књижевности протекло је и ове године у изузетно подстицајној и борбеној атмосфери – равноправно су доказали труд, спретност и залагање сви основци које су кроз занимљива и вешто обликована разнолика питања водили аутори и реализатори квиза, наставнице Олга Терзић, Миљана Кравић и Људмила Вуковић.

Иако су сви учесници једнако шампиони по исказаној мотивацији и наклоности да брзо и одлучно решавају језичке и књижевне главоломке, првом наградом у квизу овенчан је тим ОШ „Др Јован Цвијић“, другу награду освојила је екипа ОШ „Димитрије Давидовић“ док је трећа награда припала екипи ОШ „Бранислав Нушић“, а поред награђених велике похвале заслужују и тимови смедеревске ОШ „Доситеј Обрадовић“ и коларске ОШ „Илија Милосављевић Коларац“.

Занимљив и креативан квиз, усмерен ка популаризацији српског језика, развијању естетских навика, развоју читалачких афинитета и неговању језичке културе, завршен је доделом награда и похвала у присуству публике коју су чинили окупљени наставници и родитељи. 

Још једном је доказано да су, уз поспешивање знања, неговање заједништва, тимског духа и сарадње највеће вредности које овакве активности изнедре – од постигнућа у надметањима ове ране априлске вечери били су важнији радост и понос који красе лица ученика, малих квизомана. 

До идућег марта и наредног обележавања манифестације, волимо српски језик, читајмо, негујмо језичку културу и јачајмо сарадничке и пријатељске споне сваког дана помало! Нека нам не само март него сваки месец у години буде месец српског језика! 

ДРУГО ИЗДАЊЕ КВИЗА ,,КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК ИСТРАЖИ - НА ДЕЛУ САД ЗНАЊЕ ПОКАЖИ" (РЦ Смедерево, 2. 4. 2026)

Модерна као инспирација - ,,Март – месец српског језика“ у смедеревској Гимназији

Поводом обележавања манифестације ,,Март – месец српског језика“, 31. марта 2026. године, на дан рођења писца Борисава Боре Станковића, чија се стопедесетогодишњица рођења обележава ове године, у Гимназији у Смедереву организован је јавни огледни час ,,Модерна као инспирација“. 

Маријана Николић и Александра Милошевић Јовановић, професорке Српског језика и књижевности, и ученици трећег разреда Гимназије у Смедереву творци су и реализатори програма који је до последњег места испунио свечану гимназијску салу ученицима, наставницима и другим љубитељима књижевности.

Ова одлично конципирана активност смедеревских гимназијалаца и професора започета је занимљивим едукативним квизом – откривањем поља указивали су се ликови писаца српске модерне – Војислава Илића, Алексе Шантића, Јована Дучића, Милана Ракића, Симе Пандуровића, Владислава Петковића Диса, Борисава Станковића и Петра Кочића да би потом, кроз интеракцију са публиком и у пријатној атмосфери, гимназијалци говорили о занимљивостима и мање познатим подацима о животу писаца и њиховом богатом стваралаштву употпуњујући своја казивања анегдотском грађом о инспирацији и љубавима српских представника модерне. 

Посебном лепотом овом програму допринела је презентација ученичких ликовних радова – портрети писаца и осликавање песама показали су колику драж може имати интердисциплинарно повезивање књижевности и ликовне културе кроз ликовне таленте гимназијалаца и њихов истанчан осећај да обликом и бојом искажу своје афинитете према књижевности као уметности.

Музички интермецо је разгалио душе свих присутних – мелодија севдалинке и стихови Шантићеве „Емине“ оживели су идеал женске лепоте, чежњу и младалачки љубавни занос, хорска адаптација песме ,,Кол'ко снаге хумска земља има“, по тексту владике Григорија, подсетила је на историју, веру и снагу Требиња и Херцеговине док је присутне извођење врањске градске песме ,,Лела Врањанка“ подсетило на чудесни спој оријенталног и традиционалног, севдаха, сете и жену  која је својом путеношћу и неукротивом лепотом попут Борине Софке и Коштане.

Темељним припремама, богатим садржајима, вештинама реализатора и твораца програм „Модерна као инспирација“ заслужио је високе похвале – нов сензибилитет, сугестивност стихова, дубока проживљеност родољубивог, љубавног и интимног, рељефност у унутрашњим доживљајима, префињени изрази, вербалне слике чулног и преосетљиве људске душе као одлике симболистичког и импресионистичког књижевног приступа смедеревски гимназијалци су приказали на занимљив, методички савршено потпоран начин доказујући зашто су дела писаца српске модерне заувек читаоцима инспирација. 

МОДЕРНА КАО ИНСПИРАЦИЈА (ПРОГРАМ СМЕДЕРЕВСКИХ ГИМНАЗИЈАЛАЦА, 31. 3. 2026) - ФОТОГРАФИЈЕ

Изложба „Ана Франк – историја за садашњост” у ЕУШ ,,Вук Караџић" у Великој Плани

Поводом обележавања манифестације „Март – месец српског језика” у Економско-угоститељској школи „Вук Караџић” у Великој Плани, у периоду од 21. марта до 3. априла 2026. године, организована је, у сарадњи са организацијом „Отворена комуникација” из Београда, велика едукативна изложба  „Ана Франк – историја за садашњост”.

Циљ изложбе био је упознавање са дневником као формом која обухвата белешке о унутрашњем свету једне особе и њеном виђењу историјских, породичних и друштвених околности у којима живи. Такође, кроз ову књижевно-историјску форму ученици су дали критички осврт на Други светски рат у коме је припадност другом народу аутоматски означавала и позив за његово уништење. Као трећи циљ изложбе треба истаћи корелацију српског језика и књижевности са историјом.

Након обуке 12 ученица школе биле су водичи изложбе коју чини 30 паноа – оне су многобројним поетиоцима појашњавале појединости о породици Ане Франк, њеном детињству, историјским околностима, Другом светском рату, холокаусту и објављивању Аниног дневника као сведочанства једног времена. 

Овај пројекат је обухватио укупно 555 ученика све три средње школе на територији Велике Плане (Економско-угоститељска школа „Вук Караџић”, Техничка школа „Никола Тесла” и Гимназија Велика Плана), као и све три основне школе у истој општини (ОШ „Свети Сава”, ОШ „Надежда Петровић” и ОШ „Карађорђе”). Ученици су изложбу посећивали у пратњи наставника Српског језика и књижевности, Историје, као и Немачког језика.

Изложба је послужила и за практично увежбавање и неговање културе говорног изражавања, која се посебно истакла не само кроз активности оних који су изложбу водили већ и самих учесника који су након изложбе дебатовали о различитим темама (рат, дневник као право сведочанство једног времена, интимна исповест девојчице која није стигла да одрасте, логори који се не смеју заборавити да се не би поновили и др.).

Велике похвале треба упутити свим вредним и мотивисаним ученицима Економско-угоститељске школе „Вук Караџић” који су данима са много посвећености припремали и потом изложбу реализовали, као и Милици Матић, Николети Николић и Витези Дабижљевић, професоркама Српског језика и књижевности ове школе. 

ИЗЛОЖБА ,,АНА ФРАНК - ИСТОРИЈА ЗА САДАШЊОСТ" - ФОТОГРАФИЈЕ

Резултати Окружног такмичења ученика средњих школа из српског језика и језичке културе

Овде се могу преузети резултати Окружног такмичења ученика средњих школа Подунавског округа из српског језика и језичке културе, одржаног 28. марта 2026. године у Гимназији у Смедереву.

ПОДУНАВСКИ ОКРУГ - РЕЗУЛТАТИ ОКРУЖНОГ ТАКМИЧЕЊА ИЗ СРПЊСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ (СШ, 28. 3. 2026)

Подсећамо да, према Правилнику о такмичењима Друштва за српски језик и књижевност Србије, пласман на републички ниво такмичења остварују ученици са 18, 19 и 20 бодова. 

ВАЖНА НАПОМЕНА

Ово су прелиминарни резултати окружног нивоа такмичења који ће се, уколико не буде било промена након ревизије Републичке комисије Друштва, сматрати коначним резултатима.

Честитамо од срца свим награђеним средњошколцима и похваљујемо све учеснике. Радују блистави статистички подаци о данашњем такмичењу: од 23 учесника 21 ученик освојио је награде, а чак је 14 средњошколаца са оствареним пласманом на републички ниво такмичења! БРАВО за наше гимназијалце, две ученице из средњих стручних школа, као и за драге колегинице, менторе ученика! 

Као суорганизатори овог такмичења захваљујемо се на изузетној сарадњи и гостопримству Гимназији у Смедереву, посебно директору Александру Маринковићу. Велико хвала и свим наставницима који су допринели доброј реализацији такмичења својим ефикасним и одговорним радом у комисијама за прегледање, ревизију и дешифровање тестова.

Подсећамо да ће се Републичко такмичење ученика средњих школа из српског језика и језичке културе одржати у недељу, 24. маја 2026. године у Тршићу.

Трибина : Да ли се реч сели? Српски и руски језички трагови у ,,Сеобама” Милоша Црњанског

 

У оквиру манифестације „Март – месец српског језика” у четвртак, 26. марта, у библиотеци „Радоје Домановић” у Великој Плани одржана је трибина „Да ли се и реч сели? Српски и руски језички трагови у Сеобама I Милоша Црњанског”.

Занимљива и едукативна трибина, усмеренa на тумачење језика романа у ширем историјском и културном контексту, окупила је бројну публику, ученике и наставнике основних и средњих школа Велике Плане, али и друге поштоваоце језика и стваралаштва Црњанског.

Полазећи од историјских околности Велике сеобе Срба, аутори и реализатори програма Љубица Георгијев, наставник српског језика и књижевности у ОШ ,,Радица Ранковић” у Лозовику, и Драгана Живковић Скокић, наставник руског језика и књижевности у истој школи, анализирале су језичку структуру романа, са посебним освртом на присуство русизама и словенске језичке утицаје.

У уводном делу трибине говорило се о значају српског језика као носиоца националног и културног идентитета, као и вези са руском културом и језиком која се кроз историју огледа у духовном и језичком прожимању.

Анализом „Сеоба” указано је на судбину народа у сталном кретању, али и на то да се, заједно са људима, „сели” и реч. Посебно је наглашено присуство руских језичких и културних утицаја, који код Црњанског добијају симболичко значење наде, припадности и духовног уточишта. Српски језик, иако изложен утицајима, остаје носилац идентитета док руски трагови сведоче о блискости два народа.

Закључено је да се реч може мењати и прилагођавати, али да њена суштина опстаје, повезујући народе, просторе и историјска искуства. 

Трибина је протекла у интерактивној атмосфери, у духу  размене мишљења доприносећи бољем разумевању језика као живог сведочанства културе и историје. Казивања и тумачења ауторки програма употпуњени су учешћем ученика ОШ ,,Радица Ранковић” у Лозовику који су читале пригодне одломке романа. 

Са задовољством се може истаћи да су сви планирани циљени трибине, организоване поводом месеца српског језика, остварени, од упознавања публике са језичком слојевитошћу ,,Сеоба”, преко повезивања историјског контекста са језичким изразом у делу, до подстицања интересовања за ближе упознавање и истраживање историје српског језика и његових интердисциплинарних спона са руским језиком.

ТРИБИНА О СРПСКИ И РУСКИМ ЈЕЗИЧКИМ ТРАГОВИМА У ,,СЕОБАМА" МИЛОША ЦРЊАНСКОГ - ФОТОГРАФИЈЕ

Резултати Окружног такмичења ученика основних школа из српског језика и језичке културе

Овде се могу преузети резултати Окружног такмичења ученика основних школа Подунавског округа из српског језика и језичке културе, одржаног 22. марта 2026. године.

ПОДУНАВСКИ ОКРУГ - РЕЗУЛТАТИ ОКРУЖНОГ ТАКМИЧЕЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ (ОШ, 22. 3. 2026)

Подсећамо да, према Правилнику о такмичењима Друштва за српски језик и књижевност Србије, пласман на републички ниво такмичења остварују ученици седмог и осмог разреда са 18, 19 и 20 бодова. Тестови од 13 и више бодова шаљу се Републичкој комисији која ће урадити ревизиони преглед тестова. По правилнику о такмичењима, Републичка комисија на основу увида у тестове врши коначан избор ученика – учесника из седмог и осмог разреда и позива их на Републичко такмичење.

ВАЖНА НАПОМЕНА

Ово су прелиминарни резултати окружног нивоа такмичења који ће се, уколико не буде било промена након ревизије Републичке комисије Друштва, сматрати коначним резултатима.

Честитамо од срца свим награђеним основцима и похваљујемо све учеснике.

Као суорганизатори овог такмичења захваљујемо се на изузетној сарадњи и гостопримству ОШ ,,Димитрије Давидовић" у Смедереву, као и свим наставницима који су допринели доброј реализацији такмичења својим ефикасним и одговорним радом у комисијама за прегледање, ревизију и дешифровање тестова.

Подсећамо да ће се Републичко такмичење ученика основних школа из српског језика и језичке културе одржати у суботу, 23. маја 2026. године у Тршићу.

Резултати Окружног такмичења ученика средњих школа из књижевности ,,Књижевна олимпијада"

Овде можете преузети резултате Окружног такмичења ученика средњих школа Подунавског округа из књижевности Књижевна олимпијада, одржаног 7. 3. 2026. године.

 РЕЗУЛТАТИ ОКРУЖНОГ ТАКМИЧЕЊА ,,КЊИЖЕВНА ОЛИМПИЈАДА" - СРЕДЊЕ ШКОЛЕ (ПОДУНАВСКИ ОКРУГ)

Подсећамо да, према Правилнику о такмичењима Друштва за српски језик и књижевност Србије, пласман на републички ниво такмичења остварују ученици са 18, 19 и 20 бодова.

Тестови од 13 и више бодова шаљу се Републичкој комисији која ће урадити ревизиони преглед тестова. По правилнику о такмичењима, Републичка комисија на основу увида у тестове врши коначан избор ученика – учесника из сваког разреда и позива их на Републичко такмичење (након републичке ревизије знаћемо и коначне резултате окружног нивоа такмичења).

Честитамо од срца свим награђеним основцима и похваљујемо све учеснике.

Као суорганизатори овог такмичења захваљујемо се на изузетној сарадњи и гостопримству Техничкој школи у Смедереву, као и свим наставницима који су допринели доброј реализацији такмичења својим радом у комисијама за прегледање и ревизију тестова.

Подсећамо да ће се Републичко такмичење ученика средњих школа из књижевности Књижевна олимпијада одржати у недељу, 26. априла 2026. године у Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима.

Резултати Окружног такмичења ученика основних школа из књижевности ,,Књижевна олимпијада"

У прилогу се налазе резултати Окружног такмичења ученика основних школа из књижевности Књижевна олимпијада, одржаног 7. 3. 2026. године.ж

РЕЗУЛТАТИ ОКРУЖНОГ ТАКМИЧЕЊА ,,КЊИЖЕВНА ОЛИМПИЈАДА" - ОСНОВНЕ ШКОЛЕ

Подсећамо да, према Правилнику о такмичењима Друштва за српски језик и књижевност Србије, пласман на републички ниво такмичења остварују ученици са 18, 19 и 20 бодова.

Тестови од 13 и више бодова шаљу се Републичкој комисији која ће урадити ревизиони преглед тестова. По правилнику о такмичењима, Републичка комисија на основу увида у тестове врши коначан избор ученика – учесника из сваког разреда и позива их на Републичко такмичење (након републичке ревизије знаћемо и коначне резултате окружног нивоа такмичења).

Честитамо од срца свим награђеним основцима и похваљујемо све учеснике.

Као суорганизатори овог такмичења захваљујемо се на изузетној сарадњи и гостопримству ОШ ,,Димитрије Давидовић" у Смедереву, као и свим наставницима који су допринели доброј реализацији такмичења својим радом у комисијама за прегледање и ревизију тестова.

Подсећамо да ће се Републичко такмичење ученика основних школа из књижевности Књижевна олимпијада одржати у суботу, 25. априла 2026. године у Карловачкој гимназији у Сремским Карловцима.

Резултати Градског/Општинског такмичења из српског језика и језичке културе 2026 - средње школе (Смедерево, Смедеревска Паланка, Велика Плана)

Овде можете преузети резултате Градског/Општинског такмичења ученика основних школа из књижевности из српског језика и језичке културе, одржаног 28. 2. 2026. године:

Смедерево, СЈ 2026, општински ниво такмичења - СШ (резултати)

Смедеревска Паланка, СЈ 2026, општински ниво такмичења - СШ (резултати)

Велика Плана, СЈ 2026, општински ниво такмичења - СШ (резултати)

Честитамо награђеним ученицима и њиховим наставницима, похваљујемо све учеснике. Захваљујемо се од срца директорима-школа домаћина наших такмичења у свим трима општинама Подунавског округа, комисијама нашег струковног удружења и другим колегиницама и колегама који су данас допринели својим радом успеху организације и реализације такмичења.

Подсећамо да ће се окружни ниво такмичења ученика основних школа из српског језика и језичке културе одржати у суботу, 28. марта 2026. године у Гимназији у Смедереву, са почетком у 9.00 часова.

Резултати Градског/Општинског такмичења из српског језика и језичке културе 2026 - основне школе (Смедерево, Смедеревска Паланка, Велика Плана)

Овде можете преузети резултате Градског/Општинског такмичења ученика основних школа из књижевности из српског језика и језичке културе, одржаног 28. 2. 2026. године:

Смедерево, СЈ 2026, општински ниво такмичења - ОШ (резултати)

Смедеревска Паланка, СЈ 2026, општински ниво такмичења (резултати)

Велика Плана, СЈ 2026, општински ниво такмичења (резултати)

Честитамо награђеним ученицима и њиховим наставницима, похваљујемо све учеснике. Захваљујемо се од срца директорима-школа домаћина наших такмичења у свим трима општинама Подунавског округа, комисијама нашег струковног удружења и другим колегиницама и колегама који су данас допринели својим радом успеху организације и реализације такмичења.

Подсећамо да ће се окружни ниво такмичења ученика основних школа из српског језика и језичке културе одржати у суботу, 21. марта 2026. године у ОШ ,,Димитрије Давидовић" у Смедереву, са почетком у 10.00 часова.

Предавање ВОЖД КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ У ИСТОРИОГРАФИЈИ И УСМЕНОЈ ИСТОРИЈИ

Центар за културу Смедерево и Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ организују у среду, 25. фебруара 2026. године, са почетком у 19.00 часова, предавање Вожд Карађорђе у историографији и усменој историји. 

Гост Смедерева биће др Бранко Златковић, научни саветник Института за књижевност и уметност у Београду, српски истакнути научник у области књижевности, фолклора, историографије, теорије књижевности и теренских фолклористичких истраживања, добитник реномиране Награде Дејан Медаковић за 2025. годину за монографију Мале приче о Вуку Караџићу.

На предавању ће др Бранко Златковић говорити о занимљивим подударностима и сагласностима између Карађорђевог историјског и митског лика, о његовој живописности у усменој историји (особитом детињству, ванредној физичкој снази, бројним сукобима и убијању Турака, женидби отмицом, оцеубиству, братоубиству, извесним необичним моћима и мученичкој смрти – о елементима који јасно говоре о развијању митског обрасца о хероју. У фокусу предавања биће интересантно појашњење како реалистичност и историјска посведоченост многих исприповеданих догађаја и појава дају митским слојевима анегдотски карактер.

Организатори позивају наставнике, ученике завршних разреда основне школе, ученике средњих школа и све друге љубитеље историје и усмене традиције да присуствују овом занимљивом предавању које ће допринети осветљавању историографских и фолклорних аспеката у проучавању покретача Српске револуције.

О др Бранку Златковићу

Др Бранко Златковић је српски истакнути научник у области књижевности, фолклора, историографије, теорије књижевности и теренских фолклористичких истраживања.

Након завршетка основне школе и гимназије у родном Аранђеловцу и дипломирања на Групи за српску књижевност и језик са општом књижевношћу Филолошког факултета Универзитета у Београду, године 2005. на истом факултету је одбранио магистарски рад “Први српски устанак „у говору и у твору”– анегдоте и сродне приповедне врсте усмене књижевности о Првом српском устанку”, а потом 2010. године и докторску дисертацију „Настајање нове српске државе у усменом народном стваралаштву – усмене приповедне врсте о историјским личностима и догађајима од Првог српског устанка до Берлинског конгреса 1804–1878”.

У звању је научног саветника на Институту за књижевност и уметност у Београду где је својим радом допринео успеху пројеката: ,,Српско усмено стваралаштво у балканском контексту” (2002–2006), „Српско усмено стваралаштво” (2006–2010) и „Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду” (2011–2019).

У богатој радној биографији др Бранка Златковића истиче се обављање наставничке професије – на Факултету политичких наука Универзитета у Београду био је асистент на предмету Стилистика и реторика док је на Факултету хуманистичких наука у Београду предавао журналистичке предмете Репортажа и Обрада вести. При Центру за развој људских ресурса и менаџмент у Београду држao je курсеве о писаним комуникацијама.

Неколико година био је руководилац „Међународног кампа фолклористике” (Тршић–Београд) и  „Међународног омладинског сабора српске и балканске духовности” (Аранђеловац–Београд), организатор је неколико домаћих и међународних научних скупова, а учесник је и многобројних домаћих и међународних научних конференција. Обављао је фолклористичка истраживања на терену Жупе Александровачке, Јадра и Шумадије, а резултате и грађу објавио је у тематским зборницима и часописима.

Поред тога што је члан више реномираних струковних удружења и одбора културних и научних институција, др Бранко Златковић је председник Управног одбора Вукове задужбине. Члан је жирија за доделу награде у области уметности Вукове задужбине и члан Програмског савета Вукових сабора, а у периоду од 2008. до 2011. године обављао је послове главног и одговорног уредника листа „Задужбина”. У уредништву je едиције „Студије о Србима“ и члан уредништва часописа „Фолклористика” Удружења фолклориста Србије чији је председник био у периоду од 2020. до 2023. године.

Председник је Главног одбора Задужбинског друштва „Први српски устанак“ из Орашца и уредник Библиотеке „Одзиви Филипу Вишњићу“ која се састоји од објављених збирки лауреата ове престижне награде за савремено родољубиво песништво. Уредник је часописа „1804” који издаје ово Задужбинско друштво.

Такође, др Бранко Златковић је председник жирија Награде „Миле Недељковић” за најбољу фолклористичку књигу.       

Аутор је преко двеста педесет студија, огледа, чланака и приказа. Приредио је више зборника и монографија. Објавио је четири књиге: „Први српски устанак у говору и у твору” (Институт за књижевност и уметност, Београд, 2007), „Мале приче о Вуку Караџићу (од 1787. до 1824)” (Институт за књижевност и уметност, Београд, 2015), „Мале приче о Вуку Караџићу (од 1825 до 1832) ” I; „Мале приче о Вуку Караџићу (од 1825 до 1832” II (Институт за књижевност и уметност, Београд, 2024).

За монографију „Мале приче о Вуку Караџићу (од 1825 до 1832“ др Бранко Златковић је прошлог месеца награђен реномираном Наградом ,,Дејан Медаковић“ коју додељује Издавачка кућа „Прометеј”. 

Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије сврстало је др Бранка Златковића међу десет посто изврсних истраживача из области хуманистичких наука.