У Смедереву реализован семинар ,,Традиција и иновације у настави српског језика и књижевности" Филозофског факултета Универзитета у Нишу

У суботу, 10. октобра Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ и Регионални центар за професионални развој запослених у образовању Смедерево организовали су семинар „Традиција и иновације у настави српског језика и књижевности” (каталошки број: 675, компетенција: Н1; приоритети: П3). Наши уважени и драги гости су по други пут били професори Департмана за србистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу који су одржали низ изузетних предавања одушевивши чак 67 учесника обуке, наставника основних и средњих школа Подунавског округа. 

Семинар, усмерен ка унапређењу компетенција наставника путем интеграције традиционалних и савремених теоријских концепата и наставних метода и развоју критичког промишљања о језичким, књижевним и културолошким феноменима, реализован је у пријатној подстицајној атмосфери, а бриљантни предавачи, проф. др Горан Максимовић, проф. др Мирјана Илић, проф. др Данијела Поповић Николић, проф. др Јелена Јовановић, проф. др Снежана Божић, проф. др Данијела Костадиновић, проф. др Александра Јанић Митић, проф. др Снежана Милосављевић Милић и мср Христина Аксентијевић, својим зналачким и иновативним приступом разноврсним темама, презентованим надахнуто и на занимљив начин, допринели су обиљу позитивних утисака и високим оценама обуке.

Чланство Подружнице Подунавског округа обогатило је своје знање и поспешило развој уско стручних компетенција на изванредним предавањима о стваралаштву Боре Станковића, лингвокултурологији и интеркултуралним разликама у појмовним метафорама, потенцијалима и потребама фолклористичких истраживања и значају очувања традиције, вештачкој и емоционалној интелигенцији у настави књижевности,  моделовању слике простора у изградњи фикционалног света Ћопићеве „Баште сљезове боје”, специфичностима у писању и употреби новијих англицизама у српском језику, чулном свету књижевног дела и стратегијама коришћења емпатијског потенцијала књижевних текстова у настави.

Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ се искрено захваљује уваженим колегама са Филозофског факултета у Нишу који су, упркос тешким околностима у којима воде борбу за професионални интегритет, са радошћу прихватили наш позив и допринели оснаживању наставника у критичкој анализи традиционалних и савремених кретања у српском језику и књижевности. 

Са задовољством препоручујемо ову високо квалитетну обуку наставницима српског језика и књижевности широм Србије.

Семинару је присуствовало и неколико колегиница из Подружнице Краљева са председницом Наташом Распоповић – размена искустава и јачање сарадње су најлепши продукти рада подружница Друштва за српски језик и књижевност Србије, а неговањем заједништва и пријатељства настављамо да будемо светли пример у образовно-васпитној делатности. 

ТРАДИЦИЈА И ИНОВАЦИЈЕ У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ - ФОТОГРАФИЈЕ СА СЕМИНАРА ФИЛФАКА У НИШУ (СМЕДЕРЕВО, 10. 10. 2026)

Програми 93. Вуковог сабора у Тршићу посвећени српском језику, књижевности и култури

У оквиру програма 93. Вуковог сабора, који је одржан од 14. до 20. септембра 2026. године у Лозници и Тршићу, приређено је више програма посвећених српском језику, књижевности и култури.

У суботу, 19. септембра, у Музеју језика и писма у Тршићу отворена је изложба „Шапат воденичког точка” која је продукт рада полазника Школе историје српског језика у Тршићу 2025. године. Проф. др Исидора Бјелаковић, истакнути представник Матице српске, отворила је изложбу коју су поред ње уредили академик Милосав Тешић, проф. др Александар Милановић, мср Ана Чугуровић и мср Бранислав Веселиновић. 

Истога дана у Научно-образовно културном центру „Вук Караџић” одржан је округли сто поводом 200 година од првог издања Вукове „Данице”, српског народног илустрованог календара (1826–2026). О овом значајном јубилеју, који је, уз обележавање 200 година од оснивања Матице српске, најстарије књижевне, културне и научне институције српског народа, био централна тема 93. Вуковог сабора, говорили су представници Вукове задужбине проф. др Бошко Сувајџић и др Бранко Златковић, а поред њих и проф. др Александар Милановић, проф. др Исидора Бјелаковић и др Весна Марјановић. 

На округлом столу учесници су, кроз различите перспективе и корелативне споне области језика, књижевности, фолклора и културе, истакли важност одржавања традиције издавања часописа ,,Даница” и прилагођеног издања за најмлађе ,,Даница за младе” коју са успехом наставља Вукова задужбина негујући српску националну културу, фолклор и везу између матице и дијаспоре. 

У даљем наставку програма 93. Вуковог сабора представљена је књига „Задужбинарство код Срба” Славка Вејиновића, некадашњег дугогодишњег управника Вукове задужбине и актуелног главног и одговорног уредника листа „Задужбина”. О књизи, која је резултат преданог истраживачког рада и синтетички, целовито и прегледно представља српске задужбине од средњег века до данас, поред аутора говорили су проф. др Бошко Сувајџић и др Бранко Златковић. Наглашена је драгоценост овог дела које задужбинарство и приложништво приказује кроз нераскидиву везу појединца и друштва, као битну карактеристику српског националног бића.

Округлом столу и промоцији књиги присуствовала је група младих слависта који су били учесници 56. Научног састанка слависта у Вукове дане чији су се програми претходних дана реализовали у Тршићу.

На завршној свечаности 93. Вуковог сабора, одржаној у недељу, 20. септембра на Саборишту у Тршићу, отвореној извођењем „Химне Вуку” Стевана Стојановића Мокрањца и наступом хора лозничке Гимназије „Вук Караџић”, подизањем заставе Вуковог сабора и поздравном речју градоначелнице Лознице Драгане Лукић и министра просвете у техничкој Влади Дејана Вука Станковића, саборску беседу је одржао Селимир Радуловић, књижевник и управник Библиотеке Матице српске. Према његовим речима, нико као Вук није тако захватио целину српског бића — језичког, културног, историјског и политичког и да је из семена Вуковог рада израсло дрво родиво за векове унапред. 

,,Кад кажемо Вук, очас се указују обасјани хоризонти српскога језика, српске књиге, српског народа... Живимо у свету којега грех разире до те мере да личи на гнојну рану. Заситио се људи и хоће да их уклони као какве инсекте. Савремени опатуљени човек, летећи изнад понора са жељом да се измени дно његово, изгубио је ближњег, брата свог, али и себе самога. Он не зна зашто живи – од богодоличног постао је демонодолично биће. Зли дух живи у њему као домаћин у свом дому. Стога је миљама удаљен од свагда добродошле леје смирења... Наш савременик је без страха и молитвеног трепета заражен отровним леком идеје узимања, па нема снаге да с времена на време завири у кутију са старозаветним и новозаветним дукатима. Претворио се у окрутног утеривача дугова превиђајући да и он нешто дугује, да је жив кад даје, а не када узима...

Стога је ово наше Вуково сабрање прилика да се из полумрака земаљског вратимо на пут вечне светлости... Наша је света обавеза, као Вукових настављача, да његово дело, које недри из духа српског народа, чувамо и данас у времену нових комуникационих и информационих технологија, јер оно и програмски и делатно засенчује оквире српске културне политике. Крећући се путем најверодостојнијег знака силине и ширине нашег народног духа, остаје задатак за језикоиспитатеље, како би рекао Вук, и све нас да пажљиво ослушкујемо српски језик и прави изговор из наших уста на папир стављамо. Из Вукове богате и магнетне личности недри чистота и сладост српског језика. 

Слава и хвала моћном реформатору који је без остатка веровао у истинитост речи: „Не да се, али ће се дати.” Та и таква личност, неуморна српска душа, припада свим временима, па ниједно неће хтети и моћи без ње, ни ово данашње. Стога јој се клањам и овога часа. Његова и наша Србија живи, живеће и над‌живеће”, рекао је овогодишњи беседник Вуковог сабора, књижевник Селимир Радуловић.

У наставку програма завршне свечаности 93. Вуковог сабора изведена је позоришна представа „Матични млеч”, посвећена Матици српској, њеној историји, трајању и значају у српској култури. Сценарио за представу сачинили су проф. др Драган Станић, управник Матице српске и проф. др Лука Кецман чија је и режија.

Завршним програмима 93. Вуковог сабора присуствовала је и Миљана Кравић, председник Друштва за српски језик и књижевност за Подунавски округ, која је у Тршићу, колевци језика, писмености и традиције, направила договоре о даљој сарадњи са значајним националним установама књижевности, језика, науке и културе, што ће умногоме допринети повезивању наставе, науке и културе, као и остваривању циљева и задатака нашег струковног удружења, првенствено развијању свести о значају очувања и неговања српског језика и ћирилице.

Програми 93. Вуковог сабора посвећени српском језику, књижевности и култури (Тршић, 19. и 20. 9. 2026) - фотографије

Награда ,,Печат кнеза Лазара” додељена проф. др Бошку Сувајџићу

Награда ,,Печат кнеза Лазара” за духовност у поезији ове године заслужено је додељена проф. др Бошку Сувајџићу.

Наградом, коју за најбољу књигу инспирисану хришћанством и православном духовношћу, објављену између два празновања Мале Госпојине, додељују Црквена општина Прилипац, Храм рођења Пресвете Богородице у Прилипцу (задужбина кнеза Лазара), Уметничка колонија „Прилипац”, Удружење књижевника Србије и Књижевна заједница за Златиборски округ, проф. др Бошко Сувајџић заслужено је овенчан. Личним и професионалним примером, стваралаштвом, посвећеношћу, етичким вредностима и многобројним постигнућима проф. Сувајџић надахњује генерације колега и студената постајући узор у образовној, књижевној и културној мисији.  

Упућујемо искрене честитке уваженом професору Сувајџићу желећи му да ова награда буде тек још једна у низу – путоказ ка новим књижевним висинама, подстрек да, на радост читалачке публике, настави да исписује нове странице лепоте у савременом књижевном стваралаштву, греје топлином стихова и корача стазама духовности учећи нас непролазним вредностима као чувар речи, традиције и вере.

Семинар ,,Традиција и иновације у настави српског језика и књижевности" - позив наставницима

Регионални центар за професионални развој запослених у образовању

Субота, 10. октобар 2026. године, 9.30 часова

ТРАДИЦИЈА И ИНОВАЦИЈЕ

У НАСТАВИ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И КЊИЖЕВНОСТИ 

Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ и Регионални центар за професионални развој запослених у образовању Смедерево, у сарадњи са Департманом за србистику Филозофског факултета Универзитета у Нишу, организују семинар Традиција и иновације у настави српског језика и књижевности.

Каталошки број: 675
Kомпетенција: Н1
Приоритети: П3
Трајање: 1 дан (8 бодова)

Аутори: доц. др Александар Новаковић, доц. др Јелена Младеновић, Филозофски факултет, Ниш

Реализатори: проф. др Горан Максимовић, проф. др Данијела Поповић Николић, проф. др Јелена Јовановић, проф. др Снежана Божић, проф. др Марина Јањић, проф. др Мирјана Илић, проф. др Данијела Костадиновић, проф. др Александра Јанић Митић, проф. др Снежана Милосављевић Милић, доц. др Јелена Младеновић, доц. др Александар Новаковић, мср Христина Аксентијевић (предавачи на Филозофском факултету у Нишу).

Општи циљеви

Програм стручног усавршавања усмерен је ка унапређењу стручних компетенција наставника путем интеграције традиционалних и савремених теоријских концепата и наставних метода, са циљем систематског развоја критичког промишљања и аналитичке евалуације.

Специфични циљеви

Оснаживање наставника у критичкој анализи традиционалних и савремених кретања у српском језику. Подстицање научно утемељене интерпретације књижевних дела у наставном контексту. Развијање пројектне наставе. Стицање вештина за унапређење емпатије и емоционалне интелигенције ученика. Примена мима у настави. Проучавање језика реклама. Актуелизација српске књижевне баштине 18, 19. и 20. века. Проучавање фундаменталних питања методике наставе српског као страног језика.

Очекивани исходи обуке

Наставници ће бити оспособљени да: критички промишљају о језичким, књижевним и културолошким феноменима; развијају вештине и способности за интерпретацију књижевних текстова, али и разумевање промена у савременом српском језику; стекну способности за примену пројектне наставе; поспеше развој емпатије и емоционалне интелигенције код ученика; развију вештине за успешно повезивање савремених и традиционалних сазнања из области српског језика, књижевности и културе у образовном процесу и др.
Циљна група: наставник предметне наставе – основна школа; наставник предметне наставе – гимназија; наставник општеобразовних предмета – средња стручна школа.

Пријављивање за семинар

Учесници треба да се јаве свом струковном удружењу на имејл drustvosjpodunavskiokrug@gmail.com НАЈКАСНИЈЕ ДО ПЕТКА, 25. СЕПТЕМБРА 2026. ГОДИНЕ. У пријави треба навести следеће податке: име и презиме наставника, датум и место рођења, школа и место установе.

Семинар ће бити ЗАТВОРЕНОГ ОБЛИКА И БЕСПЛАТАН (ИСКЉУЧИВО ЗА ЧЛАНОВЕ ДРУШТВА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ЗА ПОДУНАВСКИ ОКРУГ).

Традиционални свечани скуп Друштва за српски језик и књижевност за Подунавски округ поводом завршетка такмичарског циклуса школске 2025/2026. године

У суботу, 13. јуна 2026. године у у Концертној дворани Центра за културу Смедерево, са почетком у 12.00 часова, Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ организоваће свечани скуп Лучоноше знања – ризничари српског језика, књижевности и баштине поводом завршетка такмичарског циклуса школске 2025/2026. године.

На свечаном скупу, који се традиционално одржава, ове године по једанаести пут, биће додељене награде ученицима који су ове школске године били најуспешнији на окружним и републичким такмичењима из књижевности (Књижевна олимпијада) и такмичењима из српског језика и језичке културе, наставници/ментори биће похваљени за залагање и посвећеност у припреми ученика док ће се сарадницима и донаторима изразити захвалност за несебичну подршку и плодоносну сарадњу.

У другом делу програма скупа драмска секција Основне школе ,,Бранко Радичевић" у Лугавчини, домаћина Фестивала школских позоришта Театар од снова, извешће представу Ко је крив за јединицу (режија и адаптација текста Ане Вукајловић: Марија Давидовић, наставник Српског језика и књижевности и Јасмина Тасић, наставник Француског језика).

Позивамо награђене ученике и наставнике, родитеље, директоре школа и драге сараднике да буду наши гости - да заједно поделимо радост и понос због изузетних овогодишњих школских и такмичарских постигнућа, прославимо знање и лепоту заједништва. 

Добро дошли на скуп лучоноша знања, ризничара српског језика, књижевности и баштине!

ПОЗИВНО ПИСМО - СВЕЧАНИ СКУП НАЈБОЉИХ ТАКМИЧАРА (СМЕДЕРЕВО, 13. 6. 2026)

Постигнућа ученика Подунавског округа на Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе (Тршић, мај 2026)

И овог маја у Тршићу, прелепом завичају Вука Стефановића Караџића, реформатора српског језика, писма и правописа, ученици основних и средњих школа Подунавског округа заблистали су својим знањем на 34. Републичком такмичењу из српског језика и језичке културе доказавши да су најбољи чувари сржи националног и културног идентитета.

 

Алекса Маћешић, ученик 7. разреда ОШ „Др Јован Цвијић” у Смедереву, (наставник: Биљана Тишма), освојио је прву награду и свих 20 бодова.

 

                      Калина Костић,  ученица 7. разреда                       ОШ „Доситеј Обрадовић” у Смедереву (наставник: Јелена   Иванишевић), заузела је друго место у републичком     надметању, као и Игњатије Лазић, ученик 7. разреда   ОШ „Олга Милошевић” у Смедеревској Паланци   (наставник: Катарина Марјановић).

 

Треба похвалити још двоје ученика који су у категорији најбољих основаца Србије достојно представљали Смедерево и Подунавски округ на такмичењу – Невену Симић, ученицу 7. разреда ОШ „Јован Јовановић Змај” у Смедереву (наставник: Марија Пикулић), и Видака Драшковића, ученика 8. разреда ОШ „Др Јован Цвијић” у Смедереву (наставник: Виолета Драшковић).

 

 

У конкуренцији ученика средњих школа освојене су четири републичке награде.

Лара Златковић, ученица 3. разреда Гимназије у Смедереву (професор: Маријана Николић), постала је шампион Тршића освојивши прву награду и свих 20 бодова.

 

Јана Марић, ученица 4. разреда Гимназије у Смедереву (професор: Светлана Нешић), овенчана је другом наградом док је треће место на државном нивоу надметања освојила Милица Петковић,  ученица 1. разреда Гимназије у Смедереву (професор: Драгана Миленковић), као и Кристина Јанојлић, ученица 1. разреда Паланачке гимназије у Смедеревској Паланци (професор: Марија Поповић).

 

Похваљујемо још десеторо средњошколаца из нашег округа и њихови ментори – смедеревски гимназијалци: Нина Ђукић, ученица 1. разреда (професор: Драгана Миленковић), Вељко Драшковић, ученик 2. разреда (професор: Александра Милошевић Јовановић), Даница Анђеловић, ученица 2. разреда Гимназије у Смедереву (професор: Весна Николић), Софија Стевановић, ученица 3. разреда (професор: Маријана Николић), Лара Станимировић,  ученица 4. разреда (професор: Татјана Лазаревић Милошевић), затим Милица Симић, ученица 3. разреда МФШ „Света Петка” у Смедереву (професор: Неда Гогић), ученици Паланачке гимназије: Лена Радојичић, ученица 1. разреда (професор: Олгица Лазић), Јулија Ђорђевић, ученица 2. разреда (професор: Мирјана Ђуричић Јањић), Нина Стевановић, ученица 3. разреда (професор: Снежана Милутиновић), као и Милица Степић, ученица 2. разреда Гимназије у Великој Плани (професор: Тијана Милићевић).

Сви они су наши драгуљи непроцењиве вредности јер су, упорни, предани и храбри, показали жељу за знањем, знатижељу за истраживањем и учењем и огромну љубав према матерњем језику.

Континуирани успеси ученика основних и средњих школа Подунавског округа сведоче о посвећености и залагању дивних наставника који из године у годину у младим бићима буде жељу за напретком ходећи Вуковим стазама.

ТРШИЋ 2026 - НАГРАЂЕНИК И УЧЕСНИЦИ РЕПУБЛИЧКОГ ТАКМИЧЕЊА ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ (ФОТОГРАФИЈЕ)

ПОСТИГНУЋА УЧЕНИКА ОСНОВНИХ И СРЕДЊИХ ШКОЛА ПОДУНАВСКОГ ОКРУГА - РЕПУБЛИЧКО ТАКМИЧЕЊЕ ИЗ СРПСКОГ ЈЕЗИКА И ЈЕЗИЧКЕ КУЛТУРЕ 2026.

 

 

Књижевно вече и промоција романа ,,Свак се пење према доле" др Ивана Златковића (најава)

НАРОДНА БИБЛИОТЕКА СМЕДЕРЕВО

И ДРУШТВО ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ЗА ПОДУНАВСКИ ОКРУГ

ВАС ПОЗИВАЈУ НА

КЊИЖЕВНО ВЕЧЕ 

И ПРОМОЦИЈУ РОМАНА СВАК СЕ ПЕЊЕ ПРЕМА ДОЛЕ 

ДР ИВАНА ЗЛАТКОВИЋА

ЧЕТВРТАК, 21. МАЈ 2026. У 19.00 ЧАСОВА

ПОЗАЈМНО ОДЕЉЕЊЕ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СМЕДЕРЕВО

Добро дошли у топло окриље смедеревске књигохранитељице на пријатно књижевно сусретање са др Иваном Златковићем – да сазнамо како су камени басамаци код Старог здања у Буковичкој бањи надахнули изванредног писца и проучаваоца народне књижевности да сатка хронику шумадијске вароши од времена кнеза Милоша Обреновића до периода Другог светског рата, да у преливима збиље и имагинације спознамо како се историја и документарна грађа онеобичавају, а стварност мистификује фолклором и митовима, да промислимо да ли сећањима носимо терет или нас она заправо ослобађају бремена, да препознамо себе у зналачкој психолошкој карактеризацији књижевних јунака, да се исцелимо милозвучјем Златковићевог језичког чаробњаштва и окрепимо лепотом дијалеката оживљавајући заборављене архаизме и сликовите локалне шумадијске изразе.

Дођите да заједно са писцем одгонетнемо тајну скривену у интригантном наслову романа.

,,Свак се пење према доле”.

И ,,свак бежи од себе”.

А једино се из бездана до врха стиже.

***

О РОМАНУ СВАК СЕ ПЕЊЕ ПРЕМА ДОЛЕ ИВАНА ЗЛАТКОВИЋА

Након романа И жив и мртав, у којем се хајдуци у Шумадији између два светска рата, као сурови разбојници и одметници, реалистички лишавају епских одличја сурвавајући се са пиједестала романтизованих јунака српске народне традиције у предворје антихеројства, и романа Сиротна књига, у којем се осликава мотив доброчинства започетог сном кроз описе судбине деце окупљене у дому за сирочад, павиљону краљице Марије, трећим делом завичајне трилогије, романом Свак се пење према доле, Иван Златковић изнова показује да је Аранђеловац, варош наткриљена шумовитим стазама Букуље и белином Венчаца, урешена богатом историјом, традицијом и живописним аутентичним ликовима, његово неисцрпно врело инспирације, естетско полазиште и коначно уметничко одредиште.

Проницљивошћу мудраца и зналачким наративним даром, оплемењеним поетском експресивношћу, у хронотопски, просторно и временски разуђеном приповедном миљеу, кроз фрагментарну композицију која твори једнако и особиту целовитост романа, Иван Златковић приказује повест о Вукотићима, каменорезачкој породици из села Буковик, хронику шумадијске вароши и њене руралне околине од времена кнеза Милоша Обреновића, оснивача града, до периода након Другог светског рата тешући посвећено, попут најфинијег камена, проучавану фактографску грађу до облика књижевних опсена. У свом својеврсном стваралачком маниру, који сам дефинише као шумагијски реализам, непрестану креативну игру између стварности и фикције, следећи своје литерарне гноме, да истина је наличје оног у шта верујемо и да могуће је оно што потиче из немогућег, истанчаним осећајем за ткање необичних прелива од историјских, легендарних, митских, социјалних и политичких нити, Златковић не разоткрива тајне прошлих времена, већ заводљивом мистичношћу читаоцима дарује наговештаје којима, негде у маглинама између збиље и имагинације, у коренима давнина проналазе семе ново и будуће спознајући да је колективно потка индивидуалном у суштаству сваког човека.

Као семантичко језгро романа, око којег се структурирају динамични догађаји и многобројни психолошки дубоко окарактерисани књижевни ликови, Иван Златковић поставља камене басамаке испод монументалног летњег дворца династије Обреновић, Старог здања у Буковичкој бањи, животворећи их сентиментом сопствених дечачких сећања и младалачких успомена, фолклорним мистеријама и филозофским стремљењима. Зидане вештим рукама Велимира Вукотића, сина Тодоревог који је минералном водом исцелио коња књаза Милоша, оваплоћене у чворну тачку живота и судбина Аранђеловчана, степенице надрастају простор и време постајући у роману архетипска срж, вертикални мост којим се трошно земаљско и трајно небеско, онострано и узвишено спајају у нераскидиво синергично сагласје свих противности. 

Попут Андрићевих ћуприја што повезују обале, мире растављено, састављају раздвојено, и Златковићеве степенице су поплочане хуманистичким схватањима да се човек може истргнути из окова тескобних ограничења уздижући се до жељених висина где се склад може снажно загрлити. Поручује читаоцима писац да ту где нема Бога, не видим ни човека одуховљавајући странице свог романа хришћанском тезом да је обожење човеково, успон човеков лествицама до сусрета са божјим ликом у себи, једини начин да се достигне доброта, спокој, љубав и свеколики смисао.

Много је изузетних одлика којима се овај роман истиче у најезди савремене књижевне хиперпродукције, где су фреквентнија слаба и бледа остварења од оних естетски и уметнички успелих, али језик Ивана Златковића је драгуљ достојан највећег дивљења. Вешт је језички клесар писац – језгровитим реченичним конструкцијама, одабиром лексике, експресивним архаизмима и локализмима, сликовитим усменим колоквијалним и заборављеним шумадијским изразима оживљава милозвучност матерње мелодије показујући да српски језик, у Вуковом ковчежићу сачуван, жубори чудесном лепотом, исцељује као лековита вода књажева, оснажује емоцијом и милује духовношћу која савременике повезује са прецима и традицијом.

Свак се пење према доле, језичка главоломка у наслову романа, оксиморонски је изванредан пример који мами да буде одгонетнут – у први мах само збуњујућа и парадоксална, она илуструје пишчеву надареност да, попут неимара варошких степеница који од камена твори ремек-дело, обликује слојевиту књижевну творевину великих дубокоумља својим приповедно-поетским длетом.

Модификује Иван Златковић поимање Фридриха Ничеа да млад је само онај који је кадар да заборавља у сопствено Млад је онај ко је кадар да све запамти, чиме отвара у роману тему сећања и заборава. Испуњени сећањима не носимо бреме – сећања нас ослобађају. 

Наглашава Златковић да свак бежи од себе изричући непобитну истину. Теретно је човеку да се суочи са сопственим емоцијама, страховима, тешким искуствима, кривицама и одговорношћу за грешке и заблуде. Признавање сопствених пораза спознаја је која кида душу, нагриза је, пече, разара. Неугодан и узнемирујућ је сусрет са Јунговим сенкама, сопственим прикривеним које самообманама одбијамо да прихватимо. Лакше је бежати од понирања у сопствену таму него покушати да се мрклине у светлост преточе. 

Савршенство се достиже контемплацијом да је у апсолутној ништавности све садржано. Драгоцена је порука Ивана Златковића да је пад пут до успона – да би се човек уздигао, мора испрва да се спусти низ степенице до тајних тунела своје душе, до потиснутих и неприхваћених делова себе, запретених попут мистериозних лагума под аранђеловачким Конаком који су се, према дечјим искреним веровањима, откривали у ноћима када се Букуља отварала. 

Сломом се једино достиже промена, из бездана се до врха стиже. Вештином искусног познаваоца људских душа Иван Златковић нас учи и подстиче да будемо доле како бисмо доспели горе. Вреди послушати његов савет ма колико ожиљци након пада били огавни и болни. Време што неумитно пролази не лечи ране – чини да буду присутније. И најјачи бол при паду блажи је од кајања што нисмо били раније довољно одважни да паднемо и падом узлетимо до висине истински моралног, радосног и светлог.

Јер невиделица кајања, савести, озлојеђености, рањивости и срама увек нас сустигне и потамни. Умаћи не можемо. 

                                                                                                                                Миљана Кравић

Напомена: приказ романа биће објављен у наредном броју часописа ,,1804".

***

БИОГРАФИЈА ИВАНА ЗЛАТКОВИЋА

Иван Златковић рођен је 1962. године у Нишу. Основну и средњу школу завршио је у Аранђеловцу, дипломирао, специјализирао, магистрирао и докторирао на Филолошком факултету Универзитета у Београду (на групи за народну књижевност).

Објавио је до сада следеће књиге:

– „Антологија  народних песама о Марку Краљевићу” (коауторска књига с Миланом Лукићем), Београд 1996: друго издање Завод за уџбенике Београд, 2005.

– „Повратак” (роман), Плато, 2003, Београд; друго издање 2005.

– „Епска биографија Марка Краљевића”, Рад, КПЗ, Институт за књижевност и уметност Београд, 2006; друго издање Завод за уџбенике Београд, 2011.

– „Шума” (песничка збирка), Рад, Београд, 2007. 

– „Синтетичари” (роман), Лагуна, Београд, 2010.

– „Црно пиле које бежи” (роман), Завод за уџбенике Источно Сарајево, 2013.

– „Честоскок” (Антологија народних безобразних прича), Лагуна, Београд, 2016.

– „Ка поетици смеха (О хумору у српској народној прози)”, Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд, 2017.

– „Ликови у шаљивим приповеткама (Прилог типологији и индексацији ликова у српској усменој прози)”, Српски генеалошки центар, Београд, 2017.

– „Антологија шаљивих народних приповедака”., РТС Прометеј, Београд – Нови Сад, 2018; друго издање под називом „Клин-чорба”, 2021.

– „И жив и мртав”. (роман), Лагуна, Београд, 2020.

– „Свак се пење према горе” (роман), Друштво за афирмацију културе ,,Пресинг”, 2025.

Добитник је награде „Данко Поповић”. (2021) за роман „И жив и мртав“, најбољи роман на српском језику, друге награде „Златна сова” (2013), Завода за уџбенике и наставна средства Републике Српске, за најбољи необјављени роман.

Дугогодишњи је члан жирија за реномирану књижевну награду „Одзиви Филипу Вишњићу”. коју за савремено родољубиво песништво већ тридесет година додељује Задужбинско друштво „Први српски устанак”. из Орашца. Координатор је манифестације и награде ,,Миле Недељковић” коју додељује аранђеловачког УГ ,,Баштина и будућност” за најбоље дело из савремене српске фолклористике.

Живи и ради у Аранђеловцу.

Ускршња честитка

 

Друго надметање основаца Смедерева у квизу „Књижевност и језик истражи – на делу сад знање покажи“

Поводом завршетка манифестације „Март – месец српског језика“ 2. априла је Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ, у сарадњи са Регионалним центром за професионални развој запослених у образовању Смедерево, по други пут организовало квиз

„Књижевност и језик истражи – на делу сад знање покажи“ у којем је своје знање, борбеност и залагање показало пет четворочланих тимова основних школа Смедерева, састављених од ученика предметне наставе.

Ученичко надметање у познавању језика, језичке културе и књижевности протекло је и ове године у изузетно подстицајној и борбеној атмосфери – равноправно су доказали труд, спретност и залагање сви основци које су кроз занимљива и вешто обликована разнолика питања водили аутори и реализатори квиза, наставнице Олга Терзић, Миљана Кравић и Људмила Вуковић.

Иако су сви учесници једнако шампиони по исказаној мотивацији и наклоности да брзо и одлучно решавају језичке и књижевне главоломке, првом наградом у квизу овенчан је тим ОШ „Др Јован Цвијић“, другу награду освојила је екипа ОШ „Димитрије Давидовић“ док је трећа награда припала екипи ОШ „Бранислав Нушић“, а поред награђених велике похвале заслужују и тимови смедеревске ОШ „Доситеј Обрадовић“ и коларске ОШ „Илија Милосављевић Коларац“.

Занимљив и креативан квиз, усмерен ка популаризацији српског језика, развијању естетских навика, развоју читалачких афинитета и неговању језичке културе, завршен је доделом награда и похвала у присуству публике коју су чинили окупљени наставници и родитељи. 

Још једном је доказано да су, уз поспешивање знања, неговање заједништва, тимског духа и сарадње највеће вредности које овакве активности изнедре – од постигнућа у надметањима ове ране априлске вечери били су важнији радост и понос који красе лица ученика, малих квизомана. 

До идућег марта и наредног обележавања манифестације, волимо српски језик, читајмо, негујмо језичку културу и јачајмо сарадничке и пријатељске споне сваког дана помало! Нека нам не само март него сваки месец у години буде месец српског језика! 

ДРУГО ИЗДАЊЕ КВИЗА ,,КЊИЖЕВНОСТ И ЈЕЗИК ИСТРАЖИ - НА ДЕЛУ САД ЗНАЊЕ ПОКАЖИ" (РЦ Смедерево, 2. 4. 2026)

Модерна као инспирација - ,,Март – месец српског језика“ у смедеревској Гимназији

Поводом обележавања манифестације ,,Март – месец српског језика“, 31. марта 2026. године, на дан рођења писца Борисава Боре Станковића, чија се стопедесетогодишњица рођења обележава ове године, у Гимназији у Смедереву организован је јавни огледни час ,,Модерна као инспирација“. 

Маријана Николић и Александра Милошевић Јовановић, професорке Српског језика и књижевности, и ученици трећег разреда Гимназије у Смедереву творци су и реализатори програма који је до последњег места испунио свечану гимназијску салу ученицима, наставницима и другим љубитељима књижевности.

Ова одлично конципирана активност смедеревских гимназијалаца и професора започета је занимљивим едукативним квизом – откривањем поља указивали су се ликови писаца српске модерне – Војислава Илића, Алексе Шантића, Јована Дучића, Милана Ракића, Симе Пандуровића, Владислава Петковића Диса, Борисава Станковића и Петра Кочића да би потом, кроз интеракцију са публиком и у пријатној атмосфери, гимназијалци говорили о занимљивостима и мање познатим подацима о животу писаца и њиховом богатом стваралаштву употпуњујући своја казивања анегдотском грађом о инспирацији и љубавима српских представника модерне. 

Посебном лепотом овом програму допринела је презентација ученичких ликовних радова – портрети писаца и осликавање песама показали су колику драж може имати интердисциплинарно повезивање књижевности и ликовне културе кроз ликовне таленте гимназијалаца и њихов истанчан осећај да обликом и бојом искажу своје афинитете према књижевности као уметности.

Музички интермецо је разгалио душе свих присутних – мелодија севдалинке и стихови Шантићеве „Емине“ оживели су идеал женске лепоте, чежњу и младалачки љубавни занос, хорска адаптација песме ,,Кол'ко снаге хумска земља има“, по тексту владике Григорија, подсетила је на историју, веру и снагу Требиња и Херцеговине док је присутне извођење врањске градске песме ,,Лела Врањанка“ подсетило на чудесни спој оријенталног и традиционалног, севдаха, сете и жену  која је својом путеношћу и неукротивом лепотом попут Борине Софке и Коштане.

Темељним припремама, богатим садржајима, вештинама реализатора и твораца програм „Модерна као инспирација“ заслужио је високе похвале – нов сензибилитет, сугестивност стихова, дубока проживљеност родољубивог, љубавног и интимног, рељефност у унутрашњим доживљајима, префињени изрази, вербалне слике чулног и преосетљиве људске душе као одлике симболистичког и импресионистичког књижевног приступа смедеревски гимназијалци су приказали на занимљив, методички савршено потпоран начин доказујући зашто су дела писаца српске модерне заувек читаоцима инспирација. 

МОДЕРНА КАО ИНСПИРАЦИЈА (ПРОГРАМ СМЕДЕРЕВСКИХ ГИМНАЗИЈАЛАЦА, 31. 3. 2026) - ФОТОГРАФИЈЕ