уторак, 10. фебруар 2026.

Предавање ВОЖД КАРАЂОРЂЕ ПЕТРОВИЋ У ИСТОРИОГРАФИЈИ И УСМЕНОЈ ИСТОРИЈИ


Центар за културу Смедерево и Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ организују у среду, 25. фебруара 2026. године, са почетком у 19.00 часова, предавање Вожд Карађорђе у историографији и усменој историји. 

Гост Смедерева биће др Бранко Златковић, научни саветник Института за књижевност и уметност у Београду, српски истакнути научник у области књижевности, фолклора, историографије, теорије књижевности и теренских фолклористичких истраживања, добитник реномиране Награде Дејан Медаковић за 2025. годину за монографију Мале приче о Вуку Караџићу.

На предавању ће др Бранко Златковић говорити о занимљивим подударностима и сагласностима између Карађорђевог историјског и митског лика, о његовој живописности у усменој историји (особитом детињству, ванредној физичкој снази, бројним сукобима и убијању Турака, женидби отмицом, оцеубиству, братоубиству, извесним необичним моћима и мученичкој смрти – о елементима који јасно говоре о развијању митског обрасца о хероју. У фокусу предавања биће интересантно појашњење како реалистичност и историјска посведоченост многих исприповеданих догађаја и појава дају митским слојевима анегдотски карактер.


Организатори позивају наставнике, ученике завршних разреда основне школе, ученике средњих школа и све друге љубитеље историје и усмене традиције да присуствују овом занимљивом предавању које ће допринети осветљавању историографских и фолклорних аспеката у проучавању покретача Српске револуције.


О др Бранку Златковићу

Др Бранко Златковић је српски истакнути научник у области књижевности, фолклора, историографије, теорије књижевности и теренских фолклористичких истраживања.

Након завршетка основне школе и гимназије у родном Аранђеловцу и дипломирања на Групи за српску књижевност и језик са општом књижевношћу Филолошког факултета Универзитета у Београду, године 2005. на истом факултету је одбранио магистарски рад “Први српски устанак „у говору и у твору”– анегдоте и сродне приповедне врсте усмене књижевности о Првом српском устанку”, а потом 2010. године и докторску дисертацију „Настајање нове српске државе у усменом народном стваралаштву – усмене приповедне врсте о историјским личностима и догађајима од Првог српског устанка до Берлинског конгреса 1804–1878”.

У звању је научног саветника на Институту за књижевност и уметност у Београду где је својим радом допринео успеху пројеката: ,,Српско усмено стваралаштво у балканском контексту” (2002–2006), „Српско усмено стваралаштво” (2006–2010) и „Српско усмено стваралаштво у интеркултурном коду” (2011–2019).

У богатој радној биографији др Бранка Златковића истиче се обављање наставничке професије – на Факултету политичких наука Универзитета у Београду био је асистент на предмету Стилистика и реторика док је на Факултету хуманистичких наука у Београду предавао журналистичке предмете Репортажа и Обрада вести. При Центру за развој људских ресурса и менаџмент у Београду држao je курсеве о писаним комуникацијама.

Неколико година био је руководилац „Међународног кампа фолклористике” (Тршић–Београд) и  „Међународног омладинског сабора српске и балканске духовности” (Аранђеловац–Београд), организатор је неколико домаћих и међународних научних скупова, а учесник је и многобројних домаћих и међународних научних конференција. Обављао је фолклористичка истраживања на терену Жупе Александровачке, Јадра и Шумадије, а резултате и грађу објавио је у тематским зборницима и часописима.

Поред тога што је члан више реномираних струковних удружења и одбора културних и научних институција, др Бранко Златковић је председник Управног одбора Вукове задужбине. Члан је жирија за доделу награде у области уметности Вукове задужбине и члан Програмског савета Вукових сабора, а у периоду од 2008. до 2011. године обављао је послове главног и одговорног уредника листа „Задужбина”. У уредништву je едиције „Студије о Србима“ и члан уредништва часописа „Фолклористика” Удружења фолклориста Србије чији је председник био у периоду од 2020. до 2023. године.

Председник је Главног одбора Задужбинског друштва „Први српски устанак“ из Орашца и уредник Библиотеке „Одзиви Филипу Вишњићу“ која се састоји од објављених збирки лауреата ове престижне награде за савремено родољубиво песништво. Уредник је часописа „1804” који издаје ово Задужбинско друштво.

Такође, др Бранко Златковић је председник жирија Награде „Миле Недељковић” за најбољу фолклористичку књигу.       

Аутор је преко двеста педесет студија, огледа, чланака и приказа. Приредио је више зборника и монографија. Објавио је четири књиге: „Први српски устанак у говору и у твору” (Институт за књижевност и уметност, Београд, 2007), „Мале приче о Вуку Караџићу (од 1787. до 1824)” (Институт за књижевност и уметност, Београд, 2015), „Мале приче о Вуку Караџићу (од 1825 до 1832) ” I; „Мале приче о Вуку Караџићу (од 1825 до 1832” II (Институт за књижевност и уметност, Београд, 2024).

За монографију „Мале приче о Вуку Караџићу (од 1825 до 1832“ др Бранко Златковић је прошлог месеца награђен реномираном Наградом ,,Дејан Медаковић“ коју додељује Издавачка кућа „Прометеј”. 

Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије сврстало је др Бранка Златковића међу десет посто изврсних истраживача из области хуманистичких наука.


субота, 7. фебруар 2026.

Резултати Градског/Општинског такмичења ,,Књижевна олимпијада" 2026 - средње школе (Смедерево, Смедеревска Паланка, Велика Плана)

Овде можете преузети резултате Градског/Општинског такмичења ученика средњих школа из књижевности Књижевна олимпијада одржаног 7. 2. 2026. године:

Смедерево, КО 2026 - општински ниво такмичења - СШ (резултати)

Смедеревска Паланка, КО 2026, општински ниво такмичења - СШ (резултати)

Велика Плана, КО 2026, општински ниво такмичења - СШ (резултати)

Честитамо награђеним ученицима и њиховим наставницима, похваљујемо све учеснике. Захваљујемо се од срца директорима-школа домаћина наших такмичења у свим трима општинама Подунавског округа, комисијама нашег струковног удружења и другим колегиницама и колегама који су данас допринели својим радом успеху организације и реализације такмичења.

Подсећамо да ће се окружни ниво такмичења ученика средњих школа из књижевности Књижевна олимпијада одржати у суботу, 7. марта 2026. године у Техничкој школи у Смедереву, са почетком у 12.00 часова.

Резултати Градског/Општинског такмичења ,,Књижевна олимпијада" 2026 - основне школе (Смедерево, Смедеревска Паланка, Велика Плана)

Овде можете преузети резултате Градског/Општинског такмичења ученика основних школа из књижевности Књижевна олимпијада одржаног 7. 2. 2026. године:

Смедерево, КО 2026, општински ниво такмичења - ОШ (резултати)

Смедеревска Паланка, КО 2026, општински ниво такмичења (резултати)

Велика Плана, КО 2026, општински ниво такмичења - ОШ (резултати)

Честитамо награђеним ученицима и њиховим наставницима, похваљујемо све учеснике. Захваљујемо се од срца директорима-школа домаћина наших такмичења у свим трима општинама Подунавског округа, комисијама нашег струковног удружења и другим колегиницама и колегама који су данас допринели својим радом успеху организације и реализације такмичења.

Подсећамо да ће се окружни ниво такмичења ученика основних школа из књижевности Књижевна олимпијада одржати у суботу, 7. марта 2026. године у ОШ ,,Димитрије Давидовић" у Смедереву, са почетком у 10.00 часова.

понедељак, 19. јануар 2026.

Резултати 12. Светосавског литерарног конкурса

Овде се могу преузети резултати 12. Светосавског литерарног конкурса Народне библиотеке Смедерево и Друштва за српски језик и књижевност за Подунавски округ.

РЕЗУЛТАТИ 12. СВЕТОСАВСКОГ ЛИТЕРАРНОГ КОНКУРСА НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СМЕДЕРЕВО И ДРУШТВА ЗА СРПСКИ ЈЕЗИК И КЊИЖЕВНОСТ ЗА ПОДУНАВСКИ ОКРУГ 

Организатори конкурса упућују искрене честитке награђенима и похвале свим учесницима и њиховим менторима што су допринели и овог јануара неговању светле светосавске традиције у нашим школама.

Свечана додела награда биће организована у четвртак, 22. јануара 2026. године на Позајмном одељењу Народне библиотеке Смедерево, уоквиру програма 37. Светосавских смедеревских свечаности.

Програм почиње у 18.00 часова.


четвртак, 25. децембар 2025.

12. Светосавски литерарни конкурс Друштва за српски језик и Библиотеке



Народна библиотека Смедерево и Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ расписују 12. Светосавски литерарни конкурс намењен ученицима основних и средњих школа Подунавског округа.

Конкурс обухвата три категорије:

I категорија – ученици од првог до четвртог разреда

Тема: Принц Растко – монах Сава 
                                                  

II категорија – ученици од  петог до осмог разреда

Тема: Дух нас његов купи сред Божијег храма,
           Дух је његов звезда над нашим школама
                                                
            (Јован Јовановић Змај)

III категорија – ученици средњих школа

Тема: Прекрсти штапом, Свети Саво...
           Отвори нам очи и памћење,
           да разликујемо вука од аждаје

                                                                    (Зоран Милић)

Књижевни радови могу бити у форми песме, кратке приче или есеја.
Конкурс   је   отворен   до   16.   јануара   2026.   године (најкасније  до 12.00 часова тога дана треба да пристигну радови). 
Прекуцане, лекторисане и шифром потписане ученичке радове треба послати на имејл Друштва за српски језик и књижевност за Подунавски округ: drustvosjpodunavskiokrug@gmail.com. 

Разрешење шифара треба послати на имејл: sjpodruznica@gmail.com (у документу послати на овај мејл следеће податке: шифра, име и презиме ученика, разред, школа, град, име и презиме наставника).

Позивамо ученике основних и средњих школа Подунавског округа да учешћем на конкурсу и својим литерарним стваралаштвом и ове године допринесу традицији неговања светосавља у нашем округу.

понедељак, 15. децембар 2025.

Успешна прва реализација семинара ,,Поезија и музика (подударности и укрштања)" у Смедереву

Иновативношћу у мору других обука за стручно усавршавање наставника, одличном концепцијом, зналачки и надахнуто презентованим садржајима семинар ,,Поезија и музика (подударности и укрштања)” је у суботу, 13. децембра 2025. године одушевио преко педесет наставника српског језика и књижевности основних и средњих школа Смедерева, Смедеревске Паланке и Велике Плане заслуживши са правом високе оцене и многобројне похвале.

Проф. др Мина Ђурић, предавач на Филолошком факултету Универзитета у Београду, истраживач компаративног проучавања поетичких карактеристика српске књижевности, српске, јужнословенских, словенских и светске књижевности 20. и 21. века у интердисциплинарним и интермедијалним приступима, учесник бројних пројеката, члан значајних славистичких и србистичких институција и уредништва многих научних часописа, и мр Растко Јевтовић, књижевник, глумац, новинар, професор српског језика и књижевности у Петој београдској гимназији, где предводи најактивнију средњошколску драмску секцију Београда, и покретач ,,књижевничке” рок-групе ,,Ораси” која спаја музику, књижевност и драмску уметност, очарали су учеснике обуке својим компетенцијама и сликовитим описивањем корелација између музике и поезије предочивши им како да употпуне наставну праксу новим методичким приступима и своје ученике подстакну да дубље поимају чудесне интердисциплинарне споне, доживљавају поезију и стварају и сами мелодије и композиције од песама.

Након што је похвалила многе прошле активности наставника Подунавског округа, реализоване кроз интермедијални приступ, проф. др Мина Ђурић је беседила о писцима из школског програма као музичкој публици појашњавајући шта су слушали и о чему су проматрали када је музика у питању они које читају наши ученици.  Иако су се музичке институције у нашој земљи развијале касније у односу на филолошке, многи писци 20. века су путовањима или на различитим окупљањима имали прилику да доживе музику – фасцинантно је било богато музичко образовање писаца попут Богдана Поповића, Јована Дучића, Алексе Шантића, Јелене Димитријевић, Јована Скерлића, Милутина Бојића, Момчила Настасијевића, Растка Петровића, Милорада Павића, Горана Петровића и других који су у своја књижевна дела уткали и дубоко разумевање музике интегришући примере из различитих музичких традиција и користећи ритмове музике света да би приказали ритам матерње мелодије.

Говорећи о музичком репертоару дела литерарних стваралаца у настави, проф. др Мина Ђурић је навела примере музичких интервала, понављања, прекомерне секунде, каденце и других музичких појава у делима српске књижевности дајући и компаративна појашњења са делима писаца из других књижевности. 

Такође, проф. Ђурић је сагледала синректизам у различитим књижевним жанровима народне књижевности где су музички елементи нераскидиво повезани са делом, посебно скрећући пажњу на мелодије успаванки, обредних песама, бугарштица и десетерачких епских песама.

Обуку је употпунила својим бескрајним талентима – у магичном споју казивања, певања и свирања појаснила је концепт трансмузикализације који се може користити у настави за проучавање књижевних дела и стварање нових димензија анализе и интерпретације књижевности кроз музичке и перформативне аспекте попут вокално-инструменталних изведби.

Чак и кад нам се чини да су паралеле између двеју уметности и импровизација у делима српских писаца сасвим случајне, код Павића, Настасијевића, Ракића, Исидоре Секулић, Горана Петровића, Андрића, Црњанског, Дучића и оних писаца чије се стваралаштво заснива на народној лирској традицији, попут Бранка Радичевића, нераздвојиве су и снажне нити музике и књижевности, а иста карактеристика се запажа и у народним епским и лирским књижевним врстама.

Постоји дубока вредност у интермедијалним конотацијама књижевности и музике, те је потребно декодирање – огроман је значај наставника у мотивисању ученика да открију корелативне тајне и корачају интердисциплинарним путевима у доживљавању и проучавању књижевних дела.

Користећи своја богата искуства из наставне праксе и вишегодишњег успешног рада са гимназијалцима у драмској секцији, као и тумачења Ратомира Ралета Дамјановића, писца и најпознатијег српског казивача поезије у 20. веку, у  другом делу обуке мр Растко Јевтовић је показао наставницима како приступити разумевању текста и књижевно-говорној анализи као основи тумачења и транспоновања уметничког текста кроз говорни облик. Текст, који је сам по себи апстрактан, казивачка уметност преображава у чулност и стога је пресудна за поимање лирског текста – казивач, премда не може да импровизује са текстом, користи глас као инструмент и сопствени доживљај, те прави ново уметничко дело, тако да се рецитовање с правом може дефинисати као стваралачки чин.

Доказујући да је пут од текстуалног до музичког уобличавања песме преко њеног казивања, мр Растко Јевтовић је дао конкретне смернице и сугестије наставницима како да у раду са ученицима примене нова знања и ближе их упознао са свим сегментима казивања уметничких текстова у настави – од анализе и тумачења који су основа разумевања текста, преко саживљавања, покушаја да ученик направи спој текста са својим емотивним и животним иксуством, говорне поставке текста, до уочавања акустичких фигура чије вредности нису забележене у тексту, интензитета, динамике, темпа, варијација у наглашавању, гласовног подвлачења, различитих врста интонације, тонских падова и успона, говорног контраста, емоционалне градације, неочекиваних гласовних обрта, паузе и логичког акцента.

Интерактивној атмосфери допринели су учесници обуке који су, заједно са Растком Јевтовићем, казивали песме ,,Међу јавом и мед сном”, ,,Серената”, ,,Santa Maria della Salute”, ,,Плава гробница”, ,,Човек пева после рата”, ,,Научите пјесан” и друге.

 „Музикализација поезије” била је последња деоница данашњег величанственог семинара који ће, по изванредној атмосфери и топлим утисцима остати свим учесницима у дугом сећању. Заједно са бубњаром Владимиром Ђекићем, мр Растко Јевтовић је извео неколико песама своје музичке групе ,,Ораси” која, темељећи свој рад на концепту да у свакој лирској песми постоји мелодија, више од две деценије изводи у поп и рок аранжману стихове највећих српских и словенских песника и тиме популаризује корелације музике и књижевности међу млађим нараштајима.

Да је казивање поезије мост до музичког облика, мр Растко Јевтовић је потврдио наставницима најпре казујући песме, а потом их музички изводећи – Регионалним центром Смедерево су одјекивали звуци гитаре и стихова песама ,,Младост” Милутина Бојића, ,,Одјекивање” Васка Попе, ,,Ивицом Поовог Гаврана” Растка Петровића, ,,Записи о црном Владимиру” Стевана Раичковића, ,,Црни јамб сна” Бранка Миљковића, ,,Сутон” Момчила Настасијевића, ,,Ave Maris stella” Ивана В. Лалића и „Треба поново наћи наду” Миодрага Павловића.

Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ и Регионални центар за професионални развој запослених у образовању Смедерево, организатори данашње обуке, искрено се захваљују реализаторима проф. др Мини Ђурић и мр Растку Јевтовићу на сарадњи и неописивом задовољству свих учесника обуке којем су допринели својим инспиративним и виртуозним приступом.

Стога препоручујемо семинар ,,Поезија и музика (подударности и укрштања)”, чија је прва реализација у Смедереву обележена успехом, радошћу сусретања и задивљујућим утисцима,  колегама из других општина и градова као обуку изузетног квалитета – сем поспешивања наставничких компетенција доживећете лепоту интермедијалног склада књижевности и музике, што је драгоцено.


СЕМИНАР ,,ПОЕЗИЈА И МУЗИКА (ПОДУДАРНОСТИ И УКРШТАЊА)" - СМЕДЕРЕВО, 13. 12. 2025 - ФОТОГРАФИЈЕ