Популарни семинар ,,Ка савременој настави српског језика и књижевности II“ Друштва за српски језик и књижевност Србије окупио је 30. новембра 2024. године чак 80 наставника основних и средњих школа Смедерева, Смедеревске Паланке и Велике Плане.
Друштво за српски језик и књижевност Србије и Регионални центар за професионални развој запослених у образовању Смедерево имали су част и задовољство да угосте еминентне предаваче са Филолошког факултета Универзитета у Београду – проф. др Весну Ломпар, председника Друштва за српски језик и књижевност Србије, проф. др Славка Петаковића, заменика председника Друштва, доц. др Катарину Беговић и доц. др Милицу Кецојевић, који су зналачким приступом темама из области граматике и књижевности и приказом нових методичких поступака допринели стручном усавршавању наставника и примени стечених знања у наставној пракси.
Проф. др Весна Ломпар је многобројним примерима вешто обликованих иновативних задатака показала наставницима како да лако успоставе хоризонталне и вертикалне корелативне споне и остваре међупредметне компетенције у настави српског језика. Према њеним речима, овакав методички приступ у обради наставних садржаја, при утврђивању, обнављању или систематизацији градива чини часове занимљивијим, подстиче мотивацију код ученика савременог доба утичући на њихов когнитивни развој, креативност и промишљања о свом језику.
Проф. др Славко Петаковић је учесницима обуке дао путоказе у савладавању једног од многих изазова у настави књижевности – да композиционо веома сложена дела тумаче на основу изабраног одломка избегавајући поједностављено сагледавање читавог дела. Поред истицања велике популарности Сервантесовог „Дон Кихота“ и вредносних судова знаменитих књижевника, мотивација ученика за читање овог романа може да буде заснована на наглашавању јединствености главног јунака у светској књижевности и семантичког плурализма дела.
Доц. др Катарина Беговић је својим предавањем подсетила наставнике на фразеологију у ширем и ужем смислу, поделу и обележја фразеологизама препоручујући да је за вежбе са ученицима погодан структурно-семантички модел. Да би ученици били у стању да препознају фразеологизам у било којем функционалном стилу књижевног језика, треба им предочити јасне критеријуме помоћу којих ће их разликовати од сличних вишечланих израза који се у наставној пракси обрађују – поред полилексемности, релативне устаљености и јединственог значења важне дистинктивне особине су конотативност, експресивност и подршка окружења.
Доц. др Милица Кецојевић је јасно и систематично представила пример дидактичко-методичке апаратуре којом се приче из збирке ,,Рани јади“ Данила Киша могу анализирати у наставном контексту. Говорећи о појединим мотивима и приповедачким поступцима као полазишним тачкама за упознавање ученика са биографским подацима о писцу, појмом наратора, врстама приповедања и интертекстуалношћу, припадница млађе генерације проучавалаца књижевности препоручила је наставницима и новију научну литературу која им може бити од користи на часовима књижевности.
Изузетне компетенције предавача, разноврсност садржаја обуке, веома пријатна атмосфера, добра интеракција реализатора програма и учесника, одлична организација и обиље подстицајне енергије учинили су да ово велико струковно окупљање мотивисаних наставника српског језика и књижевности Подунавског округа буде вредновано највишим оценама и мноштвом похвалних коментара.
На крају дана обрадовала нас је једна лепа вест – препознајући значај образовања и континуираног стручног усавршавања наставника и важност заједништва које се негује у Друштву за српски језик и књижевност за Подунавски округ, госпођа Јасмина Војиновић, градоначелница Смедерева, и сама просветни радник, сазнавши за данашње велико струковно окупљање србиста, експресно је реаговала и одобрила средства за плаћање семинара у оквиру предвиђених средстава локалне самоуправе за стручно усавршавање наставника, те јој се на подршци искрено захваљујемо.
