Текст о Подружници Подунавског округа аутора Миљане Кравић, председника Подружнице, и Татјане Лазаревић Милошевић, члана Управе Подружнице, због нечијих пропуста објављен је у непотпуном облику и преправљан је без допуштења аутора.
Требало је да текст припремљен за први број Летописа Друштва презентује рад Подружнице Подунавског округа у периоду 2013 – 2016. године, али уз то да у Летопису недостају фотографије наших многобројних активности, недостаје и део текста о 2013. години, половина 2014. године, цела 2015. година и део 2016. године.
Објављени су делови текста који се односе на организацију такмичења, али зато читалац Летописа неће сазнати ништа о нашим разноврсним активностима којима смо, кроз одличну сарадњу са институцијама просвете и културе у Смедереву, унапредили образовно-васпитни процес, афирмисали ученичке резултате и резултате наставе и науке и утицали на неговање српског језика и књижевности не само код ученика и наставника него и код ширег грађанства.
У првом Летопису Друштва неће остати забележена ниједна реч о нашим многобројним реализованим литерарним и мултимедијалним конкурсима, традиционалним скуповима поводом завршетка такмичарског циклуса, на којима смо награђивали најуспешније ученике и наставнике, обележавању значајних књижевних јубилеја (150 година од рођења Бранислава Нушића, 80 година од рођења Данила Киша), као ни о реализацији семинара: Ка савременој настави српског језика и књижевности, Српски правопис у наставној пракси, Казивање уметничког текста – поезија и проза, Настава српског језика у контексту савремених лингвистичких и књижевнотеоријских достигнућа. Читалац Летописа неће бити у прилици да сазна ни за нашу хуманитарну акцију у којој смо крајем 2015. године за свега три месеца сакупили преко 12 000 књига и обновили изгорелу школску библиотеку ОШ „Доситеј Обрадовић“ у Смедереву.
Захваљујемо се проф. др Зони Мркаљ, председници Друштва и уреднику Летописа, на брзој реакцији и на јавном извињењу на сајту Друштва. Као и са претходним председницима Друштва – и са професорком Мркаљ имамо изузетну сарадњу. Ипак, то не умањује наше разочарање. (Извињење друштва можете погледати ОВДЕ).
Грешка до које је дошло не може се исправити, али се може бар мало ублажити.
Зато смо се Управи Друштва обратили дописом - будући да на годишњој Скупштини Друштва неће бити представника Подунавског округа, захтевамо следеће:
Зато смо се Управи Друштва обратили дописом - будући да на годишњој Скупштини Друштва неће бити представника Подунавског округа, захтевамо следеће:
- да се на годишњој Скупштини Друштва прочита наш допис;
- да се испита како је до ове велике грешке дошло;
- да се записнички констатује све о насталом проблему;
- да се текст о Подружници Подунавског округа у целини објави у часопису "Књижевност и језик" (одељак Хроника) или у наредном Летопису Друштва за српски језик и књижевност Србије.
Да, јасно нам је да ко ради, тај и греши. Ништа ново и необично, али остаје нам горак укус и разочарање. Четири године боримо се за квалитет, професионално и одговорно приступамо послу, а својим активностима смо, без лажне скромности, поставили нове параметре и показали да програмски садржаји у раду Друштва/подружница не морају да се сведу само на организовање такмичења и семинара (они се ваљда подразумевају у раду), него могу да буду разноврсни и да допринесу популаризацији српског језика и књижевности, као и резултата наставе и науке.
Никад нам није био циљ да се хвалимо пред другима, него су нам намере увек биле племените - није циљ да само један град ради ваљано, док је у другима мртво море; циљ је да свака подружница Друштва, свака општина, сваки град ради добро борећи се за квалитет, интересе струке и чување српског језика и књижевности, јер ће само на тај начин и Друштво испунити и оправдати сврху свог постојања.
Не постоји само Београд и Нови Сад. Неки дивни људи, стручњаци, ентузијасти померају границе својим залагањем у Бору, Нишу, Краљеву, Крагујевцу, Суботици, Лесковцу... Свугде у Србији. И њих треба јавно похвалити, јер својим радом остављају траг у времену, залажући се за очување српског језика, националног блага, за афирмисање резултата наставе и науке - и то не само код својих ученика него и код шире популације.То је циљ који у свом раду следи Подружница Подунавског округа. Зато искрено жалимо што се баш код нашег текста у Летопису Друштва десише огромни пропусти.
