Друштво за српски језик и књижевност за Подунавски округ и Регионални центар за професионални развој запослених у образовању Смедерево организовали су, у сарадњи са Друштвом за српски језик и књижевност Србије, 2. новембра 2019. године семинар „Ка савременој настави српског језика и књижевности II“.
На почетку семинара присутне је поздравила Миљана Кравић, председник стручног друштва Подунавског округа, изразивши задовољство што је ово четврти пут да се од оснивања Подружнице Подунавског округа 2013. године реализује семинар у Смедереву, који је, као и увек досад, код наставника основних и средњих школа Смедерева, Смедеревске Паланке и Велике Плане изазвао велико интересовање. Председница Друштва Подунавског округа истакла је да су домаћини почаствовани и радосни што су им поново у гостима еминентни проучаваоци српског језика и књижевности, уважени предавачи са Филолошког факлутета Универзитета у Београду - проф. др Весна Ломпар, проф. др Бошко Сувајџић, доц. др Мина Ђурић и проф. др Александар Милановић.
Љиљана Живанић Живановић, в. д. директора Регионалног центра за професионални развој запослених у образовању Смедерево, исказала је задовољство што се организацијом овог семинара, у години обележавања десетогодишњице од оснивања Центра, наставља вишегодишња успешна сарадња РЦ Смедерево и Друштва за српски језик и књижевност Подунавског округа, која је протеклих година резултирала многобројним активностима. Према њеним речима, Центар, као установа чија је основна делатност стручно усавршавање просветних радника и популаризација науке, био је, јесте и биће првенствено место окупљања наставника и стециште активности, семинара, трибина, научних скупова, радионица којима се умногоме унапређује образовно-васпитни процес у Смедереву, Подунавском округу и окружењу, а управо овакве активности струковног удружења наставника српског језика и књижевности томе доприносе.
Проф. др Бошко Сувајџић, потпредседник Друштва за српски језик и књижевност Србије, поздравио је учеснике семинара у име проф. др Зоне Мркаљ, председнице Друштва, рекавши да Друштво за српски језик и књижевност Србије веома цени посвећеност и залагање чланова Подружнице Подунавског округа чији је рад изузетан и представља узор другим градовима у Србији.
Након поздравних речи домаћина и реализатора деведесет наставника Подунавског округа имало је прилику да усаврши своје компетенције за уже стручну област упознајући се са новим сазнањима у науци.
Проф. др Весна Ломпар је кроз функционални приступ и многобројне адекватне примере преузете првенствено делом из српске уметничке књижевности, делом из народних пословица, показала начине на које се ученицима у основној и средњој школи могу приближити врсте речи и њихове категорије. Задаци који су на предавању анализирани имплицирали су двојака решења морфолошких и акценатских облика, те би као језички предлошци у настави граматике захтевали мисаону ангажованост ученика и утицали на њихову способност развијања систематичности. Ефектно предавање проф. Ломпар, веома примењиво у настави, наставницима је у великој мери обогатило методичке компетенције постајући путоказ за поспешивање знања и умења ученика при проучавању наставних садржаја из области граматике.
Проф. др Бошко Сувајџић је кроз компаративни приступ приказао нове аспекте проучавања лика Кањоша Мацедоновића. Кроз успостављање паралела између књижевности и језика са фолклорним, етнолошким, историјским и другим елементима ово предавање, које је у једном делу скренуло пажњу на гномски израз и лексички слој јунака, показало је како се на једном конкретном примеру може изградити свеобухватна слика у компаративним проучавањима, чиме се умногоме доприноси остваривању образовних, васпитних и функционалних циљева у настави и остваривању исхода.
Говорећи о интердисциплинарним аспектима књижевности 20. века, доц. др Мина Ђурић представила је неслућене могућности за успостављање корелативних спона између књижевности и физике, астрономије, сликарства, фолклора, моде, музике и других области. Ово предавање, интересантно, живописно и поткрепљено обиљем одличних примера, одушевило је наставнике Подунавског округа дајући мноштво новина у начинима проучавања књижевне уметности и смернице којима се настава књижевности у основним и средњим школама може обогатити и кроз интердисциплинарни приступ приближити ученицима.
Надахнуто предавање проф. др Александра Милановића о Станиславу Винаверу прерасло је уске оквире беседе о авангардном песнику и преводиоцу дајући на занимљив начин шири културолошки приказ стања у језику и књижевности у првој половини 20. века. У контексту критичких преиспитивања Вукове реформе са почетка прошлог века, узрокованих захтевима тадашњег доба и динамичних промена у српској култури, проф. Милановић је, вештином најбољег предавача, кроз језгровите напомене о Црњанском, Андрићу, Петровићу и другим значајним писцима, подсетио на Винаверова замерања вуковском језику и његовој десетерачкој спорој мелодији чија архаичност осликава минула времена.
Ставови Винавера да језик не сме бити застарео и укалупљен, да се мора ослободити стега граматике и да ритам, мелодија, спонтаност и живост говора нових времена намећу нову језичку динамичност доказују да је овај авангардиста, иако јеврејског порекла, био истински познавалац српског језика и српског културног миљеа који је препознао да је највећа вредност у језику његов потенцијал за даљи развој и покушао да темеље српске културе оснажи модернизацијом песничког, а не стандардног језика.
Надахнуто предавање проф. др Александра Милановића о Станиславу Винаверу прерасло је уске оквире беседе о авангардном песнику и преводиоцу дајући на занимљив начин шири културолошки приказ стања у језику и књижевности у првој половини 20. века. У контексту критичких преиспитивања Вукове реформе са почетка прошлог века, узрокованих захтевима тадашњег доба и динамичних промена у српској култури, проф. Милановић је, вештином најбољег предавача, кроз језгровите напомене о Црњанском, Андрићу, Петровићу и другим значајним писцима, подсетио на Винаверова замерања вуковском језику и његовој десетерачкој спорој мелодији чија архаичност осликава минула времена.
Ставови Винавера да језик не сме бити застарео и укалупљен, да се мора ослободити стега граматике и да ритам, мелодија, спонтаност и живост говора нових времена намећу нову језичку динамичност доказују да је овај авангардиста, иако јеврејског порекла, био истински познавалац српског језика и српског културног миљеа који је препознао да је највећа вредност у језику његов потенцијал за даљи развој и покушао да темеље српске културе оснажи модернизацијом песничког, а не стандардног језика.
Још једна перфектна организација, подстицајна атмосфера високе оцене и мотивисаност наставника за стицање нових знања обележили су овај дан доприносећи задовољству и учесника и реализатора семинара ,,Ка савременој настави српског језика и књижевности" и наговештавајући нека нова, будућа стручна окупљања.
ФОТОГРАФИЈЕ СА СЕМИНАРА
ТЕЛЕВИЗИЈСКИ ПРИЛОГ ТВ КЦН СТУДИО ИСТОК СМЕДЕРЕВО
ПРЕДАВАЊЕ ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДРА МИЛАНОВИЋА: СТАНИСЛАВ ВИНАВЕР О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ
ТЕЛЕВИЗИЈСКИ ПРИЛОГ ТВ КЦН СТУДИО ИСТОК СМЕДЕРЕВО
ПРЕДАВАЊЕ ПРОФ. ДР АЛЕКСАНДРА МИЛАНОВИЋА: СТАНИСЛАВ ВИНАВЕР О СРПСКОМ ЈЕЗИКУ