уторак, 28. март 2023.

Рaдиoницa „Кaд помешаш бабе и жабе, прогуташ удицу и паднеш с крушке. Зaштo сe кaжe - фрaзeoлoгизми у српскoм jeзику"

Упознавање ученика са богатством фразеолошког корпуса српског језика, откривање везе између фразеологије и националне културе и буђење интересовања за фразеологију српског књижевног језика у којој су прикупљене, наталожене и сачуване у колективном памћењу културне чињенице од значаја за укупност материјалне и духовне културе српског народа биле су теме лингвистичке радионице „Кaд помешаш бабе и жабе, прогуташ удицу и паднеш са крушке. Зaштo сe кaжe – фрaзeoлoгизми у српскoм jeзику“ одржане у понедељак, 27. марта у Регионалном центра за професионални развој запослених у образовању Смедерево поводом обележавања манифестације ,,Март, месец српског језика“.

Захваљујући ауторкама радионице мср Миљани Кравић и мср Ани Хранисављевић, професорима Српског језика и књижевности, ученици седмог и осмог разреда ОШ „Димитрије Давидовић“, „Др Јован Цвијић“, ОШ ,,Доситеј Обрадовић“ и ОШ „Јован Јовановић Змај“ у Смедереву успели су да закораче у чудесни свет науке у језику и обогате своја знања спознајући начине на које се у српском језику одражава фразеолошка слика света. 

Након кратког упознавања са одликама и структуром фразеологизама на делу је било учење кроз игру – у првој радионици ученици су имали задатак да споје дате фразеологизме са њиховим конкретним значењем, други задатак је био да семантички објасне одређене фразеологизме, а у трећем задатку требало је да дате примере фразеологизама ставе у контекст савременог језичког (разговорног) дискурса осмишљавајући реченице или веће текстуалне целине.

Поред ученика који заслужују велике похвале за исказано залагање и мотивисаност, за успех ове занимљиве радионице заслужне су и наставнице Људмила Вуковић, Вања Ђурић и Марија Огаревић које су имале улогу помагача ауторкама радионице.

Тимски рад и одлична атмосфера обележили су ово сјајно дружење радозналих основаца, малих истраживача, а утисци су били тако позитивни да је већ договорено мартовско окупљање наредне године.




РАДИОНИЦА О ФРАЗЕОЛОГИЗМИМА - ФОТОГРАФИЈЕ (27. 3. 2023)


понедељак, 27. март 2023.

Квиз ,,Језикопротрес“ у Паланачкој гимназији

Подстицајна атмосфера, тимски рад и дружење ученика средњих школа Смедеревске Паланке и професора обележили су у понедељак, 27. марта надметање у познавању српског језика и језичке културе у квизу ,,Језикопротрес“, организованом у Паланачкој гимназији поводом обележавања манифестације ,,Март, месец српског језика“.

Решавајући задатке направљене у ,,Кахут“ апликацији, у квизу су најпре своје знање из области граматике проверили тимови трију паланачких средњих школа – Паланачке гимназије, Машинско-електротехничке школе „Гоша“ и Средње школе „Жикица Дамњановић“. Сваки тим имао је заступљене све старосне групе средњошколаца (од првог до трећег/четвртог разреда). 

Потом је надметање поновљено још једном – такмичило се шест тимова професора Паланачке гимназије уз здушно бодрење и подршку ученика.

Иако су сви учесници по мотивисаности и добром расположењу тог дана били победници, најбољи међу њима награђени су дипломама и симболичним наградама које је обезбедио домаћин, Паланачка гимназија.


Циљ овог занимљивог квиза, који је осмислио Актив професора Српског језика и књижевности Паланачке гимназије, био је јачање сарадње између ученика и наставника, продубљивање свести о вредности и важности неговања језика и језичке културе, као и подсећање да је свако од нас као појединац важна карика у очувању нашег језика и писма.



Са великим задовољством можемо закључити да је циљ потпуно остварен! 



КВИЗ ,,ЈЕЗИКОПРОТРЕС", ПАЛАНАЧКА ГИМНАЗИЈА, 27. 3. 2023 (ФОТОГРАФИЈЕ)




петак, 24. март 2023.

Предавање о пословној кореспонденцији и вештинама пословне комуникације

Поводом обележавања манифестације ,,Март, месец српског језика“ у четвртак, 23. марта у свечаној сали Гимназије у Смедереву одржано је предавање „О пословној кореспонденцији и вештинама пословне комуникације“.

Гост Друштва за српски језик и књижевност за Подунавски округ и Гимназије у Смедереву био је Владимир Милојевић, професор Српског језика и књижевности у XIV београдској гимназији, који је кроз одлично обликовано предавање, засновано на многобројним примерима, представио одлике ваљаног стила пословне кореспонденције и типичне грешке у пословном дописивању. 

Професор Милојевић је предочио пословни електронски бонтон, представио примере добре праксе у писаној комуникацији и подсетио на правила писања пословног писма (имејла). Такође, указао је на основна својства исправног говора и вредности говора у пословној комуникацији (интонација, акценат, темпо, гестови, мимика), као и на важност правилности и јасноће у добром пословном преговарању да би на крају презентовао правила дискусије на састанцима и конференцијама, начине вођења пословног телефонског разговора и начине осмишљавања презентација.

Свакоме од нас пре или касније вештине пословне комуникације буду преко потребне и зато је важно исправно их развијати. Фунционално примењиво предавање обогаћено интерактивним учешћем публике и казивање професора Милојевића употпуњено пријатном непосредношћу и вештинама искусног предавача испунили су очекивања бројних смедеревских средњошколаца и других посетилаца које је ова занимљива и корисна тема привукла.



ПРЕДАВАЊЕ О ПОСЛОВНОЈ КОРЕСПОНДЕНЦИЈИ (23. МАРТ 2024, ГИМНАЗИЈА, СМЕДЕРЕВО) - ФОТОГРАФИЈЕ

субота, 18. март 2023.

Одржано занимљиво предавање о оријентализмима у смедеревској Гимназији

Поводом обележавања манифестације ,,Март, месец српског језика“ у петак, 17. марта гост Друштва за српски језик и књижевност за Подунавски округ и Гимназије у Смедереву била је проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета Универзитета у Београду. 
Ученици средњих школа, наставници српског језика и књижевности и друга публика имали су прилику да обогате своје знање о оријентализмима у српском језику у прошлости и данас уживајући у занимљивом и инспиративном предавању уважене професорке.

Многобројним примерима у уводном делу предавања проф. др Рајна Драгићевић подробније је појаснила термине турцизам, османизам, арабизам, фарсизам и оријентализам наводећи да је турски био службени језик и језик администрације, арапски језик науке, а персијски језик књижевности.

Систематичан приступ теми, као посебни квалитет сваког предавања проф. др Рајне Драгићевић, био је уочљив и у овом предавању – најпре је упознала слушаоце ближе са предосманским оријентализмима (пре 15. века), потом са предвуковским оријентализмима (од 15. до 18. века) и оријентализмима у Вуково време (19. века) да би на крају представила оријентализме у савременом српском језику (20. и 21. век). Посебан осврт је у предавању направљен на српску књижевну (српскословенску) лексику и српску народну лексику у време надирања турцизама. 

Професорка Драгићевић је упознала слушаоце детаљније са оријентализмима који означавају људске особине, емоције и друштвене односе износећи запажања да су се турским лексемама од свих пожељних особина најчешће именовале окретност, вештина, спретност, способност, што значи да се ова особина изузетно ценила. Целокупна речничка грађа садржи много турцизама који се односе на срећу, љубавни занос, севдах, а има доста и лексема које се односе на судбину, неминовност, задати след животних дешавања, што вероватно говори и о турском и, генерално, источњачком менталитету и склоности ка промишљању смисла човековог битисања. Такође, много је примера који именују непожељне људске особине и недостатке, лењост, неуредност и необуздану нарав.

Након што су појашњени примери који илуструју лексичку конкуренцију у предавању су презентована занимљива лингвокултуролошка истраживања која обухватају турцизме у савременом српском језику (тематске групе турцизама који се односе на занате и занатлије, боје и посуђе). 

У завршном делу предавања проф. др Рајна Драгићевић је закључила да говорници српског (српскохрватског) језика имају изузетно благ став према турцизмима. Упркос позајмљеницама, основни лексички фонд српског језика остао је нетакнут. Већина оријентализама у српском језику има дијалекатско порекло, српски језик их је примао путем непосредних контаката говорника, а не путем књижевности и других писаних извора, што доводи до закључка да су говорници српског језика примили само ону лексику која им је била неопходна за свакодневну комуникацију, као и за реалије које су са Турцима дошле на српске територије. Губљење и потискивање оријентализама је очекивано – савремени српски језик бележи око 2000 турцизама који спадају у одомаћену лексику.


ПРЕДАВАЊЕ О ОРИЈЕНТАЛИЗМИМА - ФОТОГРАФИЈЕ (СМЕДЕРЕВО, 17. 3. 2023)





субота, 11. март 2023.

Окружно такмичење ,,Књижевна олимпијада" - СШ (тестови и решења)

Овде можете преузети тестове и решења са Окружног такмичења ученика средњих школа из књижевности Књижевна олимпијада (школска 2022/2023. година).

КО 2023, ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ - ПРВИ РАЗРЕД (ТЕСТ И РЕШЕЊА)

КО 2023, ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ - ДРУГИ РАЗРЕД (ТЕСТ И РЕШЕЊА)

КО 2023, ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ - ТРЕЋИ РАЗРЕД (ТЕСТ И РЕШЕЊА)

КО 2023, ОКРУЖНО ТАКМИЧЕЊЕ - ЧЕТВРТИ РАЗРЕД (ТЕСТ И РЕШЕЊА)

Допуна решења: https://drustvosj.fil.bg.ac.rs/2023/03/11/dopuna-kljuca-za-okruzni-nivo-takmicenja-knjizevna-olimpijada-za-ss/

Резултати Окружног такмичења ,,Књижевна олимпијада" - средње школе

Овде можете преузети коначне резултате Окружног такмичења ученика средњих школа из књижевности Књижевна олимпијада одржаног 11. 3. 2023. године.

РЕЗУЛТАТИ ОКРУЖНОГ ТАКМИЧЕЊА ,,КЊИЖЕВНА ОЛИМПИЈАДА" (ПОДУНАВСКИ ОКРУГ - СРЕДЊЕ ШКОЛЕ)

Подсећамо да коначан списак учесника Републичког такмичења објављује Друштво за српски језик и књижевност Србије након урађене ревизије ученичких тестова.

Похваљујемо све учеснике, честитамо награђенима, а ученицима који су остварили пласман на Републичко такмичење из књижевности желимо много успеха 30. априла у Сремским Карловцима.

Захваљујемо се свим колегиницама и колегама који су вредно радили као чланови комисија на такмичењу. Посебну захвалност упућујемо Техничкој школи у Смедереву за изузетно гостопримство и перфектну организацију такмичења.

уторак, 7. март 2023.

Најава предавања проф. др Рајне Драгићевић у Смедереву



У оквиру обележавања манифестације Март, месец српског језика гост Друштва за српски језик и књижевност за Подунавски округ и Гимназије у Смедереву биће проф. др Рајна Драгићевић, српски лексиколог и лексикограф, редовни професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филошког факултета у Београду.

Предавање проф. др Рајне Драгићевић биће посвећено позајмљеницама које у последњих педесетак година у великом броју застаревају прелазећи постепено из активног у пасивни лексички фонд.

Биће представљена новија интересантна истраживања турцизама, осветљене поједине семантичке и творбене карактеристике оријентализама и анализе њихове фреквентности у савременом српском језику.

Циљ предавања је да се првенствено код ученика средњих школа, али и код шире публике прошири знање о лексици српског језика и пробуди интересовање за проучавање ове изузетно занимљиве области.

***

КРАТКА РАДНА БИОГРАФИЈА ПРОФ. ДР РАЈНЕ ДРАГИЋЕВИЋ

Др Рајна Драгићевић је српски лексиколог и лексикограф, редовни професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета Универзитета у Београду. Предаје Савремени српски језик, Лексикологију, Увод у лексикографију, Практичну лексикографију и Лингвокултурологију, на докторским студијама Лексику српског језика. Поред ових области, творба речи у српском и другим словенским језицима је предмет њених научних истраживања.

Аутор је седам монографија, коаутор четири речника, уредник једанаест колективних монографија и зборника радова, аутор неколико уџбеника из граматике српског језика за основну школу и аутор више од 300 научних и стручних радова и приказа.

Проф. др Рајна Драгићевић је председник Савеза славистичких друштава Србије. Један је од аутора четвртог издања Нормативне граматике српског језика, на којем је радила са академицима Предрагом Пипером и Иваном Клајном. Руководи пројектима израде вишетомног речника савременог српског језика Матице српске и терминолошких речника Матице српске који се тичу народних назива за птице, водоземце и гмизавце. Члан је тима који ради на Правопису српског језика, као и многобројних комисија у научним организацијама. 

Учествовала је на многим значајним националним и међународним научним конференцијама, а својим високим научним и истраживачким компетенцијама доприноси реализацији значајних лингвистичких пројеката. 

Главни је уредник научног часописа Јужнословенски филолог и члан уређивачког одбора више значајних српских и страних лингвистичких часописа: Наш језик, Српски језик, Књижевност и језик, Славистика, Анали Филолошког факултета, Језик данас, Прилози настави српског језика и књижевности из Бања Луке.

Поред тога, члан је Уређивачког одбора зборника Славянская историческая лексикология и лексикография Института лингвистических исследований РАН (Институт за лингвистичка истраживања Руске академије наука, Санкт Петербург), члан Уређивачког одбора часописа Лексикографiчний бюлетень Iнститута украïнськоï мови (Институт за украјински језик Националне академије наука Украјине, Кијев) и члан Уређивачког одбора часописа Прилози на Одделението за лингвистика и литературна наука, Македонска академија на науките и уметностите (МАНУ).

Проф. др Рајна Драгићевић сарађује са многим славистичким катедрама на страним универзитетима, а као гостујући професор одржала је предавања по позиву на универзитетима у Новом Саду, Нишу, Грацу, Берлину, Брну, Марибору, Вроцлаву, Катовицама, Прагу, Скопљу, Варшави, Бечу. На Хумболтовом Универзитету у Берлину учествовала је на пројекту German-Serbian lexicon of associations (Deutsch-Serbisches Assoziationswörterbuch), чији су организатори Institut für Slawistik Humboldt-Universität zu Berlin и German Research Foundation (Deutsche Forschungsgemeinschaft).

Два пута је награђивана наградом Павле Ивић – за књигу Лексикологија српског језика и (са групом аутора) за Речник српскога језика. Године 2005. са групом аутора награђена је наградом Стојан Новаковић за уџбенички комплет за српски језик за 4. разред основне школе. Награђена је и Доситејевом повељом Педагошког покрета Србије (2014), Захвалницом Студентске конференције универзитета Србије (2014), Захвалницом Вукове задужбине за допринос остваривању програма Вукове задужбине (2018).