У оквиру обележавања манифестације Март, месец српског језика гост Друштва за српски језик и књижевност за Подунавски округ и Гимназије у Смедереву биће проф. др Рајна Драгићевић, српски лексиколог и лексикограф, редовни професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филошког факултета у Београду.
Предавање проф. др Рајне Драгићевић биће посвећено позајмљеницама које у последњих педесетак година у великом броју застаревају прелазећи постепено из активног у пасивни лексички фонд.
Биће представљена новија интересантна истраживања турцизама, осветљене поједине семантичке и творбене карактеристике оријентализама и анализе њихове фреквентности у савременом српском језику.
Циљ предавања је да се првенствено код ученика средњих школа, али и код шире публике прошири знање о лексици српског језика и пробуди интересовање за проучавање ове изузетно занимљиве области.
***
КРАТКА РАДНА БИОГРАФИЈА ПРОФ. ДР РАЈНЕ ДРАГИЋЕВИЋ
Др Рајна Драгићевић је српски лексиколог и лексикограф, редовни професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета Универзитета у Београду. Предаје Савремени српски језик, Лексикологију, Увод у лексикографију, Практичну лексикографију и Лингвокултурологију, на докторским студијама Лексику српског језика. Поред ових области, творба речи у српском и другим словенским језицима је предмет њених научних истраживања.
Аутор је седам монографија, коаутор четири речника, уредник једанаест колективних монографија и зборника радова, аутор неколико уџбеника из граматике српског језика за основну школу и аутор више од 300 научних и стручних радова и приказа.
Проф. др Рајна Драгићевић је председник Савеза славистичких друштава Србије. Један је од аутора четвртог издања Нормативне граматике српског језика, на којем је радила са академицима Предрагом Пипером и Иваном Клајном. Руководи пројектима израде вишетомног речника савременог српског језика Матице српске и терминолошких речника Матице српске који се тичу народних назива за птице, водоземце и гмизавце. Члан је тима који ради на Правопису српског језика, као и многобројних комисија у научним организацијама.
Учествовала је на многим значајним националним и међународним научним конференцијама, а својим високим научним и истраживачким компетенцијама доприноси реализацији значајних лингвистичких пројеката.
Главни је уредник научног часописа Јужнословенски филолог и члан уређивачког одбора више значајних српских и страних лингвистичких часописа: Наш језик, Српски језик, Књижевност и језик, Славистика, Анали Филолошког факултета, Језик данас, Прилози настави српског језика и књижевности из Бања Луке.
Поред тога, члан је Уређивачког одбора зборника Славянская историческая лексикология и лексикография Института лингвистических исследований РАН (Институт за лингвистичка истраживања Руске академије наука, Санкт Петербург), члан Уређивачког одбора часописа Лексикографiчний бюлетень Iнститута украïнськоï мови (Институт за украјински језик Националне академије наука Украјине, Кијев) и члан Уређивачког одбора часописа Прилози на Одделението за лингвистика и литературна наука, Македонска академија на науките и уметностите (МАНУ).
Проф. др Рајна Драгићевић сарађује са многим славистичким катедрама на страним универзитетима, а као гостујући професор одржала је предавања по позиву на универзитетима у Новом Саду, Нишу, Грацу, Берлину, Брну, Марибору, Вроцлаву, Катовицама, Прагу, Скопљу, Варшави, Бечу. На Хумболтовом Универзитету у Берлину учествовала је на пројекту German-Serbian lexicon of associations (Deutsch-Serbisches Assoziationswörterbuch), чији су организатори Institut für Slawistik Humboldt-Universität zu Berlin и German Research Foundation (Deutsche Forschungsgemeinschaft).
Два пута је награђивана наградом Павле Ивић – за књигу Лексикологија српског језика и (са групом аутора) за Речник српскога језика. Године 2005. са групом аутора награђена је наградом Стојан Новаковић за уџбенички комплет за српски језик за 4. разред основне школе. Награђена је и Доситејевом повељом Педагошког покрета Србије (2014), Захвалницом Студентске конференције универзитета Србије (2014), Захвалницом Вукове задужбине за допринос остваривању програма Вукове задужбине (2018).
