Поводом обележавања манифестације ,,Март, месец српског језика“ у петак, 17. марта гост Друштва за српски језик и књижевност за Подунавски округ и Гимназије у Смедереву била је проф. др Рајна Драгићевић, редовни професор на Катедри за српски језик са јужнословенским језицима Филолошког факултета Универзитета у Београду.
Ученици средњих школа, наставници српског језика и књижевности и друга публика имали су прилику да обогате своје знање о оријентализмима у српском језику у прошлости и данас уживајући у занимљивом и инспиративном предавању уважене професорке.
Многобројним примерима у уводном делу предавања проф. др Рајна Драгићевић подробније је појаснила термине турцизам, османизам, арабизам, фарсизам и оријентализам наводећи да је турски био службени језик и језик администрације, арапски језик науке, а персијски језик књижевности.
Систематичан приступ теми, као посебни квалитет сваког предавања проф. др Рајне Драгићевић, био је уочљив и у овом предавању – најпре је упознала слушаоце ближе са предосманским оријентализмима (пре 15. века), потом са предвуковским оријентализмима (од 15. до 18. века) и оријентализмима у Вуково време (19. века) да би на крају представила оријентализме у савременом српском језику (20. и 21. век). Посебан осврт је у предавању направљен на српску књижевну (српскословенску) лексику и српску народну лексику у време надирања турцизама.
Професорка Драгићевић је упознала слушаоце детаљније са оријентализмима који означавају људске особине, емоције и друштвене односе износећи запажања да су се турским лексемама од свих пожељних особина најчешће именовале окретност, вештина, спретност, способност, што значи да се ова особина изузетно ценила. Целокупна речничка грађа садржи много турцизама који се односе на срећу, љубавни занос, севдах, а има доста и лексема које се односе на судбину, неминовност, задати след животних дешавања, што вероватно говори и о турском и, генерално, источњачком менталитету и склоности ка промишљању смисла човековог битисања. Такође, много је примера који именују непожељне људске особине и недостатке, лењост, неуредност и необуздану нарав.
Након што су појашњени примери који илуструју лексичку конкуренцију у предавању су презентована занимљива лингвокултуролошка истраживања која обухватају турцизме у савременом српском језику (тематске групе турцизама који се односе на занате и занатлије, боје и посуђе).
У завршном делу предавања проф. др Рајна Драгићевић је закључила да говорници српског (српскохрватског) језика имају изузетно благ став према турцизмима. Упркос позајмљеницама, основни лексички фонд српског језика остао је нетакнут. Већина оријентализама у српском језику има дијалекатско порекло, српски језик их је примао путем непосредних контаката говорника, а не путем књижевности и других писаних извора, што доводи до закључка да су говорници српског језика примили само ону лексику која им је била неопходна за свакодневну комуникацију, као и за реалије које су са Турцима дошле на српске територије. Губљење и потискивање оријентализама је очекивано – савремени српски језик бележи око 2000 турцизама који спадају у одомаћену лексику.
ПРЕДАВАЊЕ О ОРИЈЕНТАЛИЗМИМА - ФОТОГРАФИЈЕ (СМЕДЕРЕВО, 17. 3. 2023)
