Смедерево, град на некадашњој међи Истока
и Запада који повезује митове и истину у једно биће, место где виногради рађају
најукусније плодове, где се прави најквалитетније вино и где раскош
средњовековне престонице и сјај кнежева и краљева стварају непролазну лепоту,
симбол је некадашње моћи и пропасти српске државе која се увек изнова обнављала
око зидина деспота Ђурђа и деспотице Јерине.
Са жељом да презентује макар делић богате
природе, историје и традиције последње српске средњовековне престонице, Друштво
за српски језик и књижевност за Подунавски округ је организовало туристички
обилазак града за своје драге госте, проф. др Мину Ђурић и хор србистике,
студенте, наставнике и сараднике Филолошког факултета Универзитета у Београду
који су у Смедереву извели незабораван програм ,,О писцима – речју и музиком“ у
оквиру обележавања манифестације ,,Март – месец српског језика“.
Најпре је посећена вила ,,Златни брег“, некадашња
летња резиденција српске владарске династије Обреновић, један од најзначајнијих
симбола дворске културе и господства у модерној Србији. На том месту, где поглед досеже преко Дунава
све до Баната, а мирис липа, кестена и четинара опија душе, гости су од Горана Јовшића, водича ЈП ,,Смедеревска
тврђава“ могли да чују многе занимљивости о српским кнежевима и краљевима, али
и књижевницима који су време проводили са српским владарима у овој смедеревској лепотици.
Било је чаробно чути како је у дворишту
овог историјског и културног драгуља у наслеђу наше земље хор србистике
Филолошког факултета у Београду спонтано запевао песму ,,Што се боре мисли
моје“ кнеза Михаила Обреновића, стихове
које је просвећени и романтични владар посветио рођаки
Анки, својој неоствареној и тајној љубави.
У Народној библиотеци Смедерево дочекала
нас је Марина Лазовић, директорка најстарије смедеревске установе културе, која
је гостима из Београда надахнуто говорила о првим поменима књиге и библиотеке
за време владавине умног и образованог владара деспота Ђурђа Бранковића и
Смедеревском читалишту насталом 1846. године из којег је настала данашња
Библиотека да би потом представила одељења установе и богате библиотечке
фондове књига, часописа и новина, са посебним освртом на фонд старе и ретке књиге
и периодике. Такође, гости су се ближе упознали са многобројним традиционалним
активностима и програмима који су део ризнице културно-просветне
делатности Библиотеке.
Упознавање Смедерева наставило се посетом
Музеју, чувару културне баштине града, у којем је кустос-историчар Мирослав
Лазић вешто студенте, сараднике и наставнике Филолошког факултета у Београду
провео кроз основну поставку ,,Смедеревска тврђава – од престонице до споменика
културе“ испричавши им причу о сведоку времена, архивару успомена и
најпрепознатљивијем симболу Смедерева. Такође, направљен је и обилазак сталне
поставке ,,Грожђе, гвожђе и урбане вибрације“ којом се приказује трансформација Смедерева и
околине из чувеног виноградарског краја у важан индустријски град, а
презентована је и издавачка делатност Музеја уз позив гостима да постану
сарадници установе објављујући радове у ,,Смедеревском зборнику“.
Дивни Горан Јовшић, маг у представљању
Смедерева, дочекао је поново госте у највећој равничарској тврђави у Европи,
лепотици од камена у чијим се високим зидинама крију тајне векова, а митови и
легенде привлаче магнетском силом. Чланови хора србистике имали су јединствену
прилику да поред непоколебљивих бедема чују беседу о последњем великом
остварењу српске средњовековне архитектуре под чијим су окриљем састављани и
преписивани стари рукописи и настајала нека од највреднијих дела српске духовне
музике.
Шетња Смедеревом завршена је посетом
Гимназији где су госте поздравили чланови Сценске секције и ученици-новинари
заједно са Маријаном Николић и Александром Милошевић, професоркама Српског
језика и књижевности. На песму смедеревских гимназијалаца наши гости су
узвратили песмом, што је завршетку обиласка града дало посебну драж.
Проф. др Мина Ђурић и њен чудесни хор
србистике, сачињен од младих људи који свакога трајно ,,заразе“ магијом љубави
и добре енергије, оплеменили су нас певајући о српској књижевности – надамо се
да смо им организованом посетом Смедереву исказали бар мало захвалности за
најлепше емоције које су пробудили својим наступом у сваком од нас.
Захвалност дугујемо свима онима који су допринели
да организација целодневног програма посете буде савршена – дугогодишњим
сарадницима и пријатељима из туристичке организације ЈП ,,Смедеревска
тврђава", посебно дивном Зорану Јовшићу Јоки, водичу чија свака изговорена
реч показује искрену љубав према родном Смедереву, потом најближем сараднику
нашег струковног удружења, госпођи Марини Лазовић, директорки Народне
библиотеке Смедерево, увек спремној заједно са другим библиотекарима за сарадњу
и најбољу промоцију смедеревске књигохранитељице, уваженој Тањи Гачпар,
директорки Музеја и кустосу-историчару Мирославу Лазићу, затим Драгољубу Браци
Мартићу, директору Центра за културу и целом његовом тиму који увек заслужује
највеће похвале за професионалност, Ивани Поповић, власници ресторана ,,Златна
круна", која нас је на крају посете окрепила својим специјалитетима. На
крају, огромна захвалност дивном Бати, власнику аутосаобраћајног предузећа, за
ефикасност и лакоћу у договорима о организацији превоза. Сви они својим несебичним залагањем континуирано чине да се добар глас о граду од старина далеко чује.
Смедерево, као центар округа и рада нашег струковног удружења,
вазда је отворено за све дивне људе који својим делима доказују како се свет може
направити бољим, светлијим и лепшим. Радосна сусретања са проф. др Мином Ђурић
и хором србистике Филолошког факултета у Београду зато су обојена непресушним
заједништвом и љубављу која дарује свему смисао и посебну топлину постајући
водиља на путу ка неким новим, бољим стазама наставничке професије.
ХОР СРБИСТИКЕ ФИЛОЛОШКОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ - ПОСЕТА СМЕДЕРЕВУ (18. 3. 2024)
